Tužiteljka Savović: „Opasno je pristajati na sporazum o priznanju krivičnih dela“

„Vrlo je opasno pristajati na sporazum o priznanju krivičnih dela ‘u zamenu’ za puštanje iz pritvora. Razumem brigu porodice i prijatelja, strah uhapšenih koji nisu iz kriminogene sredine…Ali svi moraju biti svesni i upoznati da sporazumom pristaju na trenutnu pogodbu u zamenu za dugotrajne i vrlo teške i ozbiljne posledice“, izjavila je za Novu tužiteljka Bojana Savović.

Ona dodaje da je posebno opasno kada ovakav sporazum sklopi student ili uopšte mlađa osoba.

„Neće moći da dobiju vize, neće moći da se školuju ili usavršavaju u inostranstvu, neće moći da se zaposle na mnogim poslovima…A ako “ ponove“ delo, to jest učine bilo koje drugo krivično delo, sledi im zatvor“, kaže Savović.

Pojašnjava šta zapravo predstavlja institut sporazuma o priznanju krivice.

„Sporazumom tj. priznanjem se učinioci odriču prava na suđenje, pa samim tim i postupka izvođenja svih eventualnih dokaza, kako odbrane, tako i tužilaštva. Presuda se potom preispituje od strane Višeg suda, te tako može biti ukinuta ili preinačena, preispitana od strane Ustavnog suda, ali i od strane Evropskog suda za ljudska prava“, kaže Savovićeva i napominje još jednom da za sporazumima ne sme da se poseže samo da bi se sprečila trenutna posledica, to jest pritvor.

Na pitanje da li joj je poznat stav sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, koji su jednoglasno odlučili da o sporazumima odlučuju u redovnim, a ne hitnim pritvorskim postupcima, tužiteljka Savović odgovara:

„Koliko je meni poznato, od tada kada su potpisali tu odluku, pa do ovih poslednjih hapšenja, nijedan sporazum nije ispitivan u pritvorskim predmetima Višeg suda, shodno zajedničkoj odluci sudija. Ako sudija za prethodni postupak ne odredi pritvor, okrivljeni svoju nevinost dokazuju u takozvanom redovnom postupku – sa slobode.“

Prema rečima tužiteljke, to „mora biti pravilo u demokratskom drustvu, a ne izuzetak“.

Povodom toga što su poslednje akcije masovnih hapšenja i procesuiranja građana zbog protesta ukazale na sve učestaliju praksu predsednika sudova i glavnih tužilaca da ovakve slučajeve dodeljuju u rad  „podobnim kolegama“, tužiteljka kaže da joj neke stvari iz postupanja njenog tužilaštva i dalje nisu najjasnije.

„Kako je glavni javni tuzilac Nenad Stefanović odredio ko će od tužilaca biti „dopunski“ tuzilac, kao ispomoć dežurnom tužiocu, kada je u danu trebalo saslušati 30 privedenih?  Da li su to samo lojalni, poslušni tuzioci? Koji je kriterijum? To je suprotno zakonski propisanoj, obaveznoj, nepristrasnoj raspodeli predmeta“, zaključuje tužiteljka.