Tužioci na suđenju Tačiju: Klark nije znao šta je OVK radila pre NATO bombardovanja Srbije

Tužioci na suđenju u Hagu bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju, optuženom za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, dokazivali su danas da svedok odbrane Vesli Klark nije znao šta je radila OVK da bi mogao da zaključi da Tači nije kriv za zločine iz optužnice.

„Te optužbe ne stoje“, odgovorio je američki general Klark, tadašnji komandant NATO u Evropi, iako je potvrdio da nije imao informacija o delovanju OVK pre nego što je Alijansa napala Saveznu Republiku Jugoslaviju u martu 1999.

Klark: Tači nije bio vojni zapovednik OVK

Na pitanje tužioca Metjua Holinga da li zna za koje je zločine optužen Tači, Klark je rekao da to nije znao sve do sinoć, kada je pročitao navode optužnice.

Upitan kako je onda prištinskim medijima pre pet godina izjavljivao da „optužbe ne stoje“, Klark je uzvratio da je mislio na tadašnje optužbe o „prodaji organa“ koje je nazvao „smešnom sugestijom“ i „dezinformacijom“ poteklom od Rusije.

Premda je izjavio da je od Tačija, s kojim se bar dva puta sastao tokom NATO bombardovanja SRJ, tražio i očekivao pomoć u odredjivanju meta, Klark je ostao pri iskazu da Tači nije bio vojni zapovednik OVK.

Dozvoljavajući mogućnost da su ga „Tači i ostali možda obmanuli“, Klark je optuženog opisao kao „osobu za vezu“ OVK sa medjunarodnim zvaničnicima i albanskom dijasporom, odnosno kao „političku ličnost“.

Pri tom iskazu, Klark je ostao i pošto mu je tužilac citirao reči prvog komandata KFOR-a, britanskog generala Majka Džeksona (Mike Jackson) da mu je Tači, tokom pregovora o demilitarizaciji OVK u julu 1999. kazao da on (Džekson) „ne može naredjivati OVK“ i da će „zažaliti“.

Na sugestiju tužioca general Klark je ipak potvrdio da je Tači bio „jedan od glavnih ljudi u OVK“.

Svedok je OVK opisao kao „grupe pojedinaca koji su se borili za opstanak… bez centralne kontrole i strukture“. On je, medjutim, potvrdio da nije pročitao nijedan od internih dokumenata OVK o komandnoj strukturi koje su tužioci ranije uveli u dokaze.

Tužilaštvo o etničkom čišćenju i nedostatku dokaza

Zastupnik optužbe je sugerisao da je Klark zaključak da Tači i OVK ne stoje iza nasilja nad Srbima u leto 1999, posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova, zasnovao na „nedostatku dokaza“ je OVK etnički očistila 170.000 Srba.

„Nisam imao dokaza da je OVK iza toga“, potvrdio je Klark i dodao da se „ne seća“ da je ikada s predstavnicima OVK razgovarao o optužbama da oni „hapse i pritvaraju“ Srbe, Rome i Albance koje su smatrali „kolaboracionistima“.

Klarkovoj konstataciji da se Tači po okončanju rata javno zalagao za „multietničko Kosovo“, tužilac Holing je suprotstavio Tačijevu izjavu kojom je s proleća 2000. godine optužio Srbiju za „proterivanje i genocid nad Albancima“ u Preševskoj dolini, zbog koje ga je oštro osudio tadašnji komandant Kfora Klaus Rajnhard (Claus Reinhardt).

Tužilac Holing je dokazivao da su SAD i NATO pre bombardovanja SRJ „izbegavali“ kontakte s OVK koju su smatrali terorističkom organizacijom, citirajući izjavu tadašnjeg šefa Vojnog komiteta Alijanse Klausa Naumana (Claus Naumann).

„Nisam siguran u to“, odgovorio je Klark, tvrdeći da SAD nikada nisu OVK proglasile za terorističku organizaciju, iako je potvrdio da je 1998. i sam „osudio terorističke metode“.

U sudnici je Klark,  medjutim, rekao da pripadnici OVK tada „nisu bili teroristi“ zato što su se „borili za svoju slobodu protiv decenija represije srpskih vlasti“ i ocenio da „u odredjenom trenutku ljudi od terorista postaju borci za slobodu jer imaju pravo da se brane od agresije“.

Posle pregovora u Rambujeu, početkom 1999, OVK se, po američkom generalu, „naoružavala i regrutovala vojnike“, a „sobijali su podršku i oružje iz nekih krugova“.

Nejasno poreklo oružja i pomoći OVK

Na pitanje tužioca da li je oružje i pomoć OVK dobijala od zemalja NATO, Klark je, posle konsultacije sa predstavnicom vlade SAD prisutnom u sudnici, odgovorio da to „ne zna“.

Na Klarkovu izjavu da NATO pre i tokom bombardovanja Srbije nije imao ni direktne, ni indirektne kontakte sa OVK, tužilac Holing uzvratio je citirajući dokumente same OVK o „svakodnevnim kontaktima“ i izjavu ministra spoljnih poslova Velike Britanije Robina Kuka (Cook) o „brojnim izveštajima od OVK“.

„Ja nikada nisam dobio ništa od Tačija koji je navodno bio vodja OVK“, prokomentarisao je Klark.

NATO bombardovanje SRJ kojim je komandovao, Klark je opisao kao „politički vodjeno i suprotno vojnom planiranju“.

On je ispričao da su neke zemlje, među kojima Italije i Francuske, očekivale da će predsednik Srbije Slobodan Milošević „posle jednog dana bombardovanja“ prihvatiti ponudjeni sporazum iz Rambujea.

„I ja sam se nadao da će bombardovanje prestati posle prvog dana. Tada sam pozvao generala Ojdanića (Dragoljuba, načelnika Generalštaba Vojske SRJ) i rekao mu: ‘Udarili smo vas, vreme je da povučete snage i prihvatite Rambuje’. Posle dva-tri dana, Srbi su nastavili etničko čišćenje i morali smo da promenimo pristup“, posvedočio je Klark.

Tada je, kazao je on, odlučeno da NATO „napadne, degradira i uništi sve elemente koji su najvredniji Miloševiću“.

To su bile „snage u ljudstvu, a ne prazne zgrade“ koje je NATO uništio u prvim danima bombardovanja.

Odgovarajući na pitanja tužioca o borbama na planini Paštrik na granici SRJ i Albanije u maju 1999. Klark je posvedočio da je pokušaj OVK da iz Albanije udje na Kosovo „bio upotrebljiv za mene, jer sam imao metu, srpske snage koje su bile izvučene na čistinu“.

„Naš cilj bio je da udarimo na oružane snage, a ne samo na ispražnjene objekte“, kazao je američki general dodavši da je informacije o napadu OVK dobio od svojih specijalnih snaga u Albaniji.

Ruski upad u Prištinu i posledice

Tadašnji komandant NATO tvrdio je i da je „ruska vazduhoplovna divizija“ bila spremna da se iskrca na aerodrom u Prištini koji je 11. juna 1999. već bila zauzela manja ruska jedinica pridošla iz BiH.

To je, po Klarku, bio pokušaj da se „diskredituje i uništi misija KFOR-a“, ali da ni do danas nije jasno šta se krilo iza toga

Klark je negirao da je tokom i posle bombardovanja bio „opsednut Srbima“, što je u svojoj knjizi napisao komandant Kfora general Džeskon.

Džekson je u memoarima napisao da mu je Klark, posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova, rekao da će, ako Srbi pokušaju da se vrate, „završiti posao sve do Beograda“.

„Možda sam to rekao, ali se ne sećam… To je Džeksonovo kreativno tumačenje… Nisam bio opsednut Srbima, moj posao je bio da budem spreman… Tada nije bilo nagoveštaja da bi se Srbi mogli vratiti, ali mi smo morali da budemo spremni da završimo zadatak“, prokomentarisao je u sudnici Klark.

Kao sedmi i poslednji svedok Tačijeve odbrane, Klark je danas završio svedočenje.

O daljim koracima u postupku, sudije će sutra raspravljati sa tužiocima i braniocima.

Optužnica protiv Tačija

Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.

U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.

Šest tačaka optužnice tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.

Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.

Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.