Bila je nedelja, devet sati ujutru, tačno na polovini oktobra meseca, kada se temperatura vazduha zakočila na četrnaest stepeni Celzijusa još prethodnog dana, tačnije u sedam sati uveče, i nije se menjala. Ali za one koji su pratili izveštaje meteorologa ili slučajno samo bacili pogled na meteorološki radar, iako zaista nemam pojma ko bi to radio slučajno, mogli su da vide i da znaju da su sa tih četrnaest stepeni završeni sunčani i topli dani koji su se razvlačili poslednjih nedelja, jer se sa severoistoka Evrope približavao hladniji vazduh i tamni kišni oblaci, koji su već u dobroj meri prekrili Mađarsku, Sloveniju i Hrvatsku, i dozvolite ovde naratoru da prestane da se proserava i da traći vreme, da sa ovim budalaštinama koje ni njega, to jest mene, ne zanimaju nimalo, jer je Fric upravo ustao iz kreveta u spavaćoj sobi, i kad je napravio prvi korak ka vratima od sobe, shvatio je da se probudio u burnusu divne plave boje…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. OKTOBRA. NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
