Posle 27 godina, „Fric i Dobrila“ opraštaju se od čitalaca Nedeljnika. Kolumna Srđana Valjarevića koja je godinama zatvarala magazin, ostavljajući prostor za osmeh, ironiju i poneku ozbiljnu misao, ostavlja iza sebe brojna izdanja Nedeljnika u kojima će ovi likovi večno živeti.
„Bila je nedelja ujutru, nizali su se jedan za drugim sunčani i topli dani, ali sa hladnim jutrima, kao i sa povremeno jakim pljuskovima, prolećni dani zbog kojih su hipertenzičari bili u govnima, dakle, ošamućeni i pospani, ali ono što je mnogo važnije, bio je tačno 25. maj, ispalo je upravo tako, da se rastajemo tog datuma, kada se od 1945. do 1989. godine obeležavao, a bogme i slavio Dan mladosti, trčalo se po onoj državi sumanuto, nosila se štafeta iz grada u grad, nije moglo ni da se nasluti da će ta sumanutost kasnije da se svima obije o glavu. Istovremeno, usput se slavio i Titov rođendan, iako njemu uopšte tada i nije bio rođendan, već je, ako je i to tačno, 7. maja bio njegov pravi rođendan, ali je Tito 1957. godine odredio upravo ovaj datum, dakle 25. maj, da mu svi u državi upravo na taj dan slave i rođendan, kao i Dan mladosti, jer je 25. maja 1944. izbegao sigurnu smrt, tako je on to tretirao, i to u Drvaru, u zapadnoj Bosni, jer su na taj datum 1944. godine Nemci izveli operaciju pod šifrom „Konjićev skok“, takozvani ‘Desant na Drvar’, kada je plavo nebo bilo preplavljeno padobrancima, a dole na zemlji tenkovi i vojnici jurili sa svih strana, i to uz veliku pomoć četnika koji su bili pouzdani izviđači i obaveštajci, iako po sačuvanim dokumentima Vermahta, nepouzdani u borbama, da ne kažemo pičkice, a bilo je tu i njihovih prijatelja ustaša, iako ne u tolikom broju, dakle, svi zajedno su krenuli na Drvar, sa jedinom namerom da ubiju Tita, ali kurac su u tome uspeli.
Nisu mogli čak ni da ga iznenade jer bi ih Titov pas pod imenom Tigar osetio i nanjušio, a onda nije prestajao da laje, što je Titu toliko išlo na kurac da je u jednom trenutku izvukao i repetirao pištolj, uperio ga Tigru u čelo da ga likvidira, ali se ipak na kraju predomislio, i Tigar je tako preživeo, i nastavio da laje.
I zato je, prirodno, trebalo slaviti Dan mladosti, sve su to bili jaki razlozi da se raznosi štafeta po celoj Jugoslaviji i da se Titu uruči na velikom stadionu u Beogradu, jer vole naši mladi ljudi da trče, i da pokažu da nisu lenji, pogotovu kad se radi o nečem besmislenom, što i danas možemo da vidimo.“
Ostatak kolumne pročitajte u štampanom izdanju Nedeljnika.
U narednom broju Nedeljnika očekuje vas ekskluzivni intervju: Srđan Valjarević o Frivu i Dobrili i onom što će doći posle.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
