Donald Tramp, Stiv Vitkof i Džared Kušner su poslovni ljudi, neko bi rekao mešetari, u potrazi za dobrim i unosnim poslovima. Tramp je uveren da politika, pogotovo spoljna, funkcioniše na sličnim principima kao i poslovni svet, s tom razlikom da su biznismeni praktičniji i fleksibilniji od profesionalnih diplomata i funkcionera i samim tim pogodniji za postizanje kompromisa.
Tramp i njegova svita koriste uobičajenu taktiku u poslovnom svetu da se kompromis između dve strane uvek bazira na popuštanju slabije, jer je na nju mnogo lakše, ali i efikasnije uticati.
U konkretnom slučaju, slabija strana je Ukrajina. Problem je što u politici, pogotovo kada su u pitanju nacionalni interesi i sentimenti, ne važe ni pravila ni logika poslovnog sveta.
Novina je da je ruska strana počela da koristi porodično-poslovne resurse u vođenju senzibilnih diplomatskih akcija. Kiril Dmitrijev, uslovno rečeno, glavni pregovarač Kremlja, muž je Natalije Popove, bliske prijateljice i poslovne partnerke ćerke predsednika Putina, Katarine Tihonove.
Kiril Dmitrijev je rođen i odrastao u Kijevu, pre nego što se preselio u SAD gde je diplomirao na Stanfordu i Harvardu, međutim izbegava na sve načine da kaže da je rođen u Ukrajini ili da ima veze sa Ukrajinom, pozivajući se na Sovjetski Savez koji je još uvek bio na nogama kada se otisnuo na drugu stranu Atlantika.
Dmitrijev zvanično nije bio deo ruske obaveštajne službe, kao većina Putinovih ljudi od najvećeg poverenja, ali je zato radio za Goldman Saks i Mekinzi.
Dmitrijev je u užem Putinovom okruženju po familijarno-prijateljskoj liniji – njegova supruga radi za jednu od Putinovih ćerki. Dmitrijev je već obavljao tajne i veoma poverljive zadatke za Putina, poput sastanka sa Trampovim emisarom Erikom Prinsom u Ujedinjenim Arapskim Emiratima pod pokroviteljstvom princa Zajeda el Nahjana.
Kremlju je bio potreban profil kao što je Dmitrijev jer su sa Trampove strane dolazili ljudi koji nemaju veze sa diplomatskim poslom, kodom i etiketom, od prijatelja Vitkofa do zeta Kušnera. Dmitrijev, osim što je čovek od maksimalnog poverenja, pripada istom svetu poslovnih ljudi kao Kušner i Vitkof.
Tako smo došli do svojevrsnog paradoksa, da dve države sa najmoćnijim i najrazgranatijim diplomatskim aparatom, uz kineski, na međusobne senzibilne pregovore šalju ljude bez iskustva iz biznis ambijenta.
Diplomatija ima svoja pravila, tradiciju, traži potkovanost, veliko i široko znanje, kulturu i informisanost. Nije čudo što je nakon neuspelog pokušaja Lavrova i Rubija da organizuju sastanak Putina i Trampa u Budimpešti, na površinu ponovo isplivao dvojac Vitkof–Kušner i tako je umesto plana za primirje i privremeno rešenje rusko-ukrajinske krize kreiran predlog sporazuma koji više liči na kapitulaciju Ukrajine nego na mirovni sporazum.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 27. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
