Predlog posebnog zakona za realizaciju projekta revitalizacije zgrada bivšeg Generalštaba u Beogradu predstavlja kombinaciju dva najopasnija oblika korupcije – ozakonjenje kršenja zakona i prilagođavanje opštih pravila skrivenim interesima, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).
„Kada se u istrazi javila osnovana sumnja da su članovi Vlade Srbije i drugi, po nalozima iz Vlade, kršili pravila i činili krivična dela da bi se realizovao projekat, dogovoren mimo svih zakona, priskočili su u pomoć poslanici i predložili ‘poseban’ zakon“, navela je TS.
Time je, kako dodaju, izbegnuta obavezna javna rasprava i traženje mišljenja o rizicima od korupcije.
Od svega što u ovom zakonu piše, ističe TS, važnija je informacija koja nedostaje: koji je to projekat i po kom pravnom osnovu je buduća izgradnja dogovorena.
Strah od ugovora bez tendera
Ovaj „lex specialis“, za razliku od prethodnih, za sad ne predviđa isključenje primene zakona o javnim nabavkama. Ipak, ističe se, nema razloga za optimizam da će nakon rešavanja „sitnica“, poput ukidanja statusa kulturnog dobra, uslediti nadmetanje za izbor najpovoljnijeg partnera.
„Naprotiv, na ovu temu je pre godinu i po dana pregovarao i potpisivao ugovore bivši ministar (Goran) Vesić protiv kojeg se trenutno vodi istraga o sasvim drugoj stvari“, podseća TS.
Iako su mišljenja građana o sudbini Generalštaba podeljena, istraživanje TS pokazuje da čak i velika većina onih koji podržavaju vlast ne smatra opravdanim ugovaranje poslova bez tendera.
Scenario „Beograda na vodi“ i skrivanje ugovora
Vlada Srbije je odbila da dostavi TS potpisane dokumente pod, kako navode, „nebuloznim“ objašnjenjem, da bi na kraju zahtev odbacila kao „neuredan“.
„Po svemu sudeći, u izgledu je zaključenje još jednog ugovora sa već viđenim strateškim partnerom Vlade Srbije, bez nadmetanja. U odsustvu konkurencije Vlada bi bitno smanjila pregovarački prostor, što preti nastupanjem štetnih posledica po javnu imovinu“, upozorava TS.
Kao primer navode „Beograd na vodi“, gde je država uložila zemljište vredno približno milijardu evra, dok je privatni partner uložio 150 miliona i pozajmio još toliko, a država je na kraju dobila nesrazmerno mali udeo u vlasništvu od 32 odsto. Ostaje da se vidi da li će se i kod ovog projekta kao osnov za isključenje zakonske procedure iskoristiti međudržavni sporazum.
Tagovi
