Transformacija lečenja raka prostate

Rak prostate je jedan od najčešćih karcinoma koji pogađa muškarce širom sveta. Poslednjih godi­na, nove mogućnosti le­čenja i kombinacije lekova transfor­mišu brigu o pacijentima, nudeći duži život i poboljšani kvalitet života čak i u uznapredovalim stadijumima bole­sti. Ipak, postoji faza karcinoma prostate koja je najzahtevni­ja – kastraciono‑rezistentni metastat­ski rak prostate (mCRPC), kada bolest napreduje uprkos hormonskom leče­nju i ishodi su najnepovoljniji. Upravo tu savremene kombinacije terapija do­nose pomake: produžavaju život i bo­lje se podnose.

Takođe, ostaju velike razlike kada je u pitanju pristup ovim inovacijama – po­sebno između zemalja sa naprednim zdravstvenim sistemima i onih sa ogra­ničenim resursima. Da bismo bolje razumeli sve ove prodore, kao i izazove sa kojima se pacijenti suočavaju, političke i dru­štvene faktore koji utiču na negu obo­lelih od raka, razgovarali smo sa profe­sorom dr Gerom Kramerom,, vodećim urologom i stručnjakom za lečenje raka prostate na Medicinskom univerzitetu u Beču. On intenzivno radi sa pacijentima iz cele Evrope, uključujući i one iz Srbije i regiona.

U ovom intervjuu, profesor Kramer deli kako nove terapije menjaju ishode, zašto su pristup i vreme ključni i koje korake treba preduzeti kako bi svaki pacijent mogao da ima koristi od ere personalizovane medicine.

Da li vidite razliku u terapijskim ishodima i stopama preživljavanja pacijenata sa svim novim opcijama lečenja koje su danas dostupne? Zašto je mCRPC u fokusu savremenih terapijskih inovacija i po čemu se ova faza bolesti razlikuje u pogledu prognoze i ciljeva lečenja?

Sa novim lekovima i kombinacijama, vreme preživljavanja pacijenata je sada neverovatno poboljšano. Kod pacijenata sa rakom prostate koji je rezistentan na terapiju kastracije (mCRPC), očekivani životni vek je tradicionalno bio nešto više od tri godine. Nove, napredne terapije su zaista produžile život. Treba imati na umu da u ovoj fazi raka najmalignije ćelije dominiraju tumorom, što otežava produženje preživljavanja. Zato se oslanjamo na kombinovane terapije. S jedne strane, koristimo inhibitore androgenih receptora; s druge strane, kombinacije ovih inhibitora sa novim radionuklidnim tretmanima. Ovo predstavlja dva najvažnija pristupa kod kastraciono-rezistentnog raka prostate danas.

Koja je najveća prednost ovih novih terapija?

Ove kombinacije lekova se generalno dobro podnose i značajno su bolje od hemoterapije. Diskusija o standardima lečenja u ovoj uznapredovaloj fazi je složena, jer ne postoji jedinstveni jasan protokol – različiti lekovi se proučavaju u različitim kliničkim ispitivanjima sa različitim krajnjim ciljevima u tim ispitivanjima. Trenutno možemo produžiti preživljavanje za tri do osam meseci, što je granica za ovu fazu bolesti. Međutim, kada se ove kombinacije primene u početnom stadijumu kod raka prostate koji reaguje na hormonsku terapiju, očekuje se još veća korist. Zato se tekuće studije kreću i na ranije stadijume bolesti.

Da li je onda rano započinjanje efikasne terapije rešenje? Šta je ključ uspešnog lečenja u budućnosti?

Najvažnije kod uznapredovalog raka prostate je što ranije započeti efikasno lečenje. U budućnosti će kombinovane terapije biti ključne. Naš glavni cilj je da što duže odložimo prelazak na bolest koja je otporna na terapiju kastracijom. Međutim, kada ipak dođe do te faze bolesti, onda agresivno kombinovano lečenje postaje neophodno, posebno za pacijente sa određenim mutacijama – ti pacijenti bi uvek trebalo da primaju PARP inhibitore. Za druge, kombinacija PARP inhibitora ili radioliganda takođe je obećavajuća. Nažalost, u Srbiji su mogućnosti lečenja ograničene na lekove kao što su abirateron i enzalutamid, što predstavlja značajan izazov.

Kako biste objasnili ovu situaciju onima koji odlučuju o tome?

Nove kombinacije lekova kod kastraciono-otpornog raka prostate efikasno udvostručuju vreme preživljavanja. Ovo je samo početak, jer ove terapije se uveliko ispituju u kliničkim studijama i u ranijim fazama bolesti, i tu već imamo naznake da obećavaju još veću korist, kada se dakle primene u ranoj fazi bolesti. Veoma je važno steći iskustvo sa ovim lekovima jer se daleko bolje podnose od hemoterapije i mogu odložiti potrebu za njom. Zaista svedočimo početku nove ere u lečenju raka prostate – ere ciljane, personalizovane terapije. Neophodno je biti deo ovih napredaka.

Srbija nema pristup svim ovim lekovima. Kakvo je vaše iskustvo sa srpskim pacijentima koji žive u Austriji ili dolaze tamo na lečenje?

Lečim mnoge pacijente iz Srbije i Hrvatske, od kojih se većina suočava sa finansijskim i obrazovnim preprekama. Srpski lekari su veoma vešti, ali ako im nedostaju potrebni alati, čak ni najveća stručnost to ne može da nadoknadi. Neki pacijenti pristupaju inovativnim lekovima pridruživanjem kliničkim ispitivanjima, jer postoji malo drugih načina. Slična ograničenja postoje i u drugim zemljama, poput Engleske, gde je pristup ograničen van kliničkih studija. Ključno je deliti ova iskustva lokalno i globalno.

Da li smatrate da je i lečenje raka političko pitanje?

Indirektno, da. Srbiji i drugim zemljama van EU nedostaje centralizovani standard zdravstvene zaštite, a to rezultira velikim razlikama u dostupnosti lečenja. Pacijenti često putuju u zemlje gde su lekovi dostupni, ponekad uz velike lične troškove. Važno je rešiti ove nepravde. A sa druge strane, Evropska unija trenutno priprema propise kako bi obezbedila da svi pacijenti sa teškim i složenim bolestima budu lečeni u najboljim, specijalizovanim zdravstvenim centrima, tzv. centrima izvrsnosti, što će značajno poboljšati zdravstvene ishode pacijenata.

Koliko je Srbija u zaostatku kada je u pitanju pristup inovativnoj terapiji?

Pristup inovativnim lekovima u Srbiji često kasni i po nekoliko godina u poređenju sa vodećim evropskim zemljama. Na primer, u Nemačkoj, novi lekovi postaju dostupni pacijentima samo tri do četiri meseca nakon dobijanja dozvole za promet leka, dok u Istočnoj Evropi to vreme prosečno iznosi dve i po godine. Ove nejednakosti u zdravstvu su ogromne i znače da mnoge zemlje zaostaju nekoliko godina u pogledu napretka u lečenju raka, koji je vodeći uzrok smrti.