Trampov napad na Iran: Potez sa neizvesnim ishodom

Donald Tramp je gurnuo Iran, Bliski istok, Sjedinjene Države i sopstveno predsedništvo preko sudbonosnog praga napadom na teheranski nuklearni program.

Letnja noć u junu 2025. mogla bi se pamtiti kao trenutak kada se Bliski istok zauvek promenio; kada je strah od nuklearnog uništenja nestao iz Izraela; kada je moć Irana neutralisana, a američka uzdignuta.

Ali ako Trampov pokušaj ne uspe da uništi iranski nuklearni program – uprkos njegovoj tvrdnji da ga je „uništio“ američkim vazdušnim napadima – predsednik koji često čini bezakonje mogao je da pokrene Sjedinjene Države i svet na katastrofalan put. Rizik je sada da iranski režim odgovori napadom na američke snage, ciljeve ili civile u regionu i da sukob eskalira u rat velikih razmera, piše CNN.

Predsednik je stoga napravio ogromnu opkladu na globalnu bezbednost i sopstveno nasleđe. Nema načina da zna kakve će se posledice odvijati nakon što je SAD čvrsto stajao iza izraelskog napada na Iran.

Predsednik koji je došao na vlast obećavajući da će okončati ratove izgleda kao da je možda započeo još jedan.

Tramp je u subotu uveče upozorio iranske lidere da ako ne apsorbuju američki napad bombardera B-2 na tri ključna nuklearna objekta – i ne preduzmu ništa – predstoji im mnogo gore.

„Iran, nasilnik Bliskog istoka, sada mora da sklopi mir. Ako to ne učine, budući napadi će biti mnogo veći“, rekao je Tramp u obraćanju u subotu uveče iz Bele kuće, uz potpredsednika DŽ. D. Vensa, državnog sekretara Marka Rubija i ministra odbrane Pita Hegseta.

Američki vazdušni napadi predstavljaju surov i jednostrani prikaz američke vojne moći i predsedničke moći i zapanjujući vrhunac 45 godina zatrovanih odnosa SAD sa Iranom od Islamske revolucije 1979. godine.

Ali lako je započeti nove ratove; mnogo je teže okončati ih. Na Bliskom istoku, posebno, taktičke pretpostavke američkih predsednika da mogu obuzdati posledice vojne akcije „šoka i strahopoštovanja“ često se razotkrivaju kao tragično naivne.

Tramp – koji se stalno protivio ograničenjima predsedničke moći kod kuće – poslao je američke snage u rat bez dobijanja saglasnosti Kongresa ili pravilne pripreme američkog naroda, i nakon što je odbio da angažuje saveznike.

U četvrtak je rekao da će doneti odluku o tome šta će učiniti sa Iranom u roku od dve nedelje – ali na kraju nije čekao toliko dugo da udari.

Predsednik takođe nije predstavio dokaze o svojim tvrdnjama da je Iran nedeljama udaljen od sticanja nuklearnog oružja javnosti ili ostatku sveta. I više puta je odbacio procene sopstvene obaveštajne zajednice da je Iran još godinama udaljen od oružja.

I nema načina da sa sigurnošću zna šta sledi.

„Ako vam neko kaže da zna kuda ovo vodi, dobre optimistične (mogućnosti) ili najpesimističnije… nemaju pojma o čemu pričaju“, rekao je Bret Mekgurk, visoki američki zvaničnik koji je radio za republikanske i demokratske administracije na Bliskom istoku, za Andersona Kupera sa CNN-a.

„Niko ne zna“, rekao je Mekgurk, koji je sada analitičar za globalna pitanja na CNN-u.

Šta će Iran uraditi?

Kratkoročna pitanja sada se tiču kapaciteta i spremnosti Irana da uzvrati udarac američkim ciljevima na Bliskom istoku i drugde. I uprkos Trampovoj izjavi o potpunom uspehu misije, nije jasno da li će američki udari iskoreniti sve iranske zalihe obogaćenog uranijuma, koje je možda sakrio, a koje bi i dalje mogao da koristi za pravljenje rudimentarne nuklearne naprave u budućnosti.

Nijedan visoki američki lider nije želeo da Iran dobije nuklearno oružje. Ali takve nepoznanice su bili neki od razloga zašto su Trampovi nedavni prethodnici odlučili da ne preuzmu ogroman rizik napada na Iran uprkos godinama posredničkog ratovanja između dve sile, uključujući podršku Teherana milicijama koje su bile odgovorne za smrt stotina američkih vojnika u Iraku.

Zvaničnici administracije kažu da Tramp ne smatra vazdušne udare na Iran ekvivalentnim američkim napadima na Irak i Avganistan koji su doveli Sjedinjene Države u ratove iz kojih je trebalo 20 godina da se izvuku. Ipak, Iran sada dobija priliku da odluči kako će odgovoriti i da li će uvući SAD u novi rat.

Neposredna opasnost je da bi, čak i u svom oslabljenom stanju nakon višednevnih izraelskih vazdušnih napada, Iran mogao da napadne američke baze, osoblje, pa čak i civile na Bliskom istoku i drugde – i uvuče Ameriku u krvavi požar.

Iranski lider, ajatolah Ali Hamnei, sada je sveobuhvatno ponižen po pitanju – samoproglašenog prava Irana da obogaćuje uranijum – koje se smatra ključnim za njegov režim i ugled njegove nacije. Stoga je teško zamisliti da duhovni vođa koji je čuvar revolucije neće učiniti ništa da odgovori.

Ali Tramp upozorava da će Iran uzvratiti udarac na svoju štetu.

„Ili će biti mir, ili će biti tragedija za Iran, daleko veća nego što smo videli u poslednjih osam dana. Zapamtite, ostalo je mnogo meta“, rekao je Tramp u svom obraćanju.

Uprkos ozbiljnom smanjenju njegovog raketnog arsenala izraelskim napadima – i njegovih posrednika Hezbolaha u Libanu i Hamasa u Gazi, koji bi nekada zasipali Izrael raketama kao odgovor na napade na Iran – Teheran ima opcije.

Mogao bi pokušati da izazove globalnu energetsku krizu zatvaranjem Ormuskog moreuza, vitalne tranzitne tačke za izvoz nafte. Mogao bi da cilja američke saveznike u Zalivu. Možda bi pokušao da naoruža posrednike u Iraku i Siriji kako bi napali američke trupe i baze u regionu. Bilo koja od ovih opcija bi neizbežno uvukla Sjedinjene Države u odmazde koje bi rizikovale pokretanje potpunog rata između SAD i Irana.

Politički uticaj Trampovih udara unutar Irana takođe je nejasan.

Neki stručnjaci se pitaju da li bi to moglo da izazove političke erupcije koje ugrožavaju opstanak iranskog revolucionarnog režima. Izrael nije krio da se nada da će njegov napad prouzrokovati pad vlade koja je pretila da zbriše jevrejsku državu sa mape. Ali takav kolaps vlade mogao bi dovesti do još neprijateljskijeg i opasnijeg režima, možda predvođenog elementima Islamske revolucionarne garde.

Ako bi se iranska država raspala, mogao bi izbiti građanski rat i katastrofalna nestabilnost bi se mogla proširiti daleko izvan granica Irana. Strah mnogih Iranaca biće da će poniženi režim odgovoriti udvostručavanjem represije protiv sopstvenog naroda.

Očajno nasleđe ratova u Iraku i Avganistanu – koji su počeli spektakularnim američkim vojnim uspesima, ali su potom trajali godinama, ubivši i osakaćujući hiljade Amerikanaca – nadvisilo je nad mogućnošću američke vojne akcije.

Trebalo je skoro dve decenije da SAD pronađu izlaz iz tih sukoba. Uzastopni predsednici su želeli da preusmere resurse sa Bliskog istoka na Aziju i izazov koji predstavlja Kina, supersila u usponu.

Sukob u Iranu ne mora da se pretvori u ponavljanje tih ratova. Bliski istok se poslednjih meseci promenio munjevitom brzinom. Regionalna moć Irana je ozbiljno narušena vojnom akcijom Izraela nakon napada Hamasa na izraelske civile 7. oktobra 2023. godine.

I predviđanja da će Trampovo ubistvo iranskog šefa odbrane Kasema Sulejmanija u njegovom prvom mandatu izazvati regionalni pakao nisu se ostvarila.

Ali Tramp je postavio Sjedinjene Države na novi put sa neizvesnim krajem.

Na kraju je odlučio da je rizik koji potencijalna iranska nuklearna bomba predstavlja za Izrael, Sjedinjene Države i svet katastrofalniji od kaskade posledica koje bi mogle biti izazvane pokušajem da se ona zaustavi.

Udari na Iran će podstaći strahove od Trampovih igara moći unutar SAD

Trampova akcija će samo produbiti zabrinutost kritičara koji veruju da Tramp teži neustavnoj, nekontrolisanoj moći koja je suprotna američkoj demokratiji. Na kraju krajeva, predsednik je pokrenuo novi sukob u vreme kada Iran nije predstavljao direktnu pretnju Sjedinjenim Državama. Trampov dosije serijskih laganja i erodiranja mehanizama američke demokratije takođe će otežati ubeđivanje javnosti da je postupio ispravno.

Tramp je sada takođe postavio presedan za jednostrane američke akcije koje potencijalno krše međunarodno pravo i principe međunarodnog sistema kojim upravljaju SAD. Verovatno će ga moći i tirani svuda koristiti da opravdaju jednostrane vojne akcije protiv manjih nacija.

Tramp takođe testira svoj ugled svojom ultralojalnom političkom podrškom.

Sada je odbacio jedan od svojih retkih ranije krutih političkih principa – da je era američkih predsednika koji pokreću nove ratove na Bliskom istoku na osnovu sumnjivih obaveštajnih podataka završena. Potencijal američkog udara na Iran već je podelio pokret MAGA. Uz to rečeno, Tramp je takođe dugo bio dosledan u tome da neće dozvoliti Iranu da dobije nuklearnu bombu.

Međutim, američki napad na iranske nuklearne elektrane predstavlja ogroman trijumf za izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, koji decenijama insistira na vojnom iskorenjivanju tih lokacija. Netanjahu je efikasno započeo rat protiv Irana pre nešto više od nedelju dana, znajući da ga Izrael ne može završiti, jer nema bombe za uništavanje bunkera koje su SAD koristile u subotu uveče. Kladio se, ispravno, da će, nakon što Izrael onesposobi iransku vazdušnu odbranu, Tramp iskoristiti priliku da pokuša da jednom za svagda uništi iranski nuklearni program.

Kritike demokrata da Tramp ignoriše Ustav

Trampova odluka da napadne Iran izazvala je trenutnu političku oluju u SAD.

Visoki republikanci na Kapitol Hilu odmah su ponudili svoju podršku. Predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson i poslanik većine u Predstavničkom domu Tom Emer pohvalili su Trampa u izjavama.

„Vojne operacije u Iranu trebalo bi da posluže kao jasan podsetnik našim protivnicima i saveznicima da predsednik Tramp misli ono što govori“, rekao je Džonson.

Ali vodeći demokrate su ga optužili za kršenje zakona, kršenje Ustava i uvlačenje SAD u novi sukob na Bliskom istoku.

Senator iz Virdžinije, Mark Vorner, vodeći demokrata u Odboru Senata za obaveštajne poslove – koji, kao i drugi demokratski lideri, nije bio obavešten pre napada – osudio je Trampovu odluku da napadne Iran, „bez konsultacija sa Kongresom, bez jasne strategije, bez obzira na dosledne zaključke obaveštajne zajednice i bez objašnjenja američkom narodu šta je u pitanju“.