U svetu prepunom obaveza, distrakcija i neprekidne potrage za ravnotežom, pitanje „Šta čini savršen dan?“ deluje gotovo naivno. Ipak, upravo su se tim pitanjem pozabavili istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije, koristeći veštačku inteligenciju i velike baze podataka da bi pokušali da izračunaju – sreću.
Najbolji dan ikada: da li su naučnici otkrili tajnu sreće?
Šest sati porodičnog vremena, dva sata sa prijateljima, plus dodatno druženje, vežbanje i posao… Da li se sve to zbroji u veoma zadovoljavajuća 24 sata – ili samo veoma zamorna?
Ime: Savršen dan.
Izgled: vođen podacima.
Savršen dan? Huh. Srećno sa tim. Činite se potištenim – da li vam dan ide loše?
Iskreno, to je mešana torba. Svet klizi u geopolitički haos i klimatski kolaps dok Džef Bezos šalje Kejti Peri u svemir, ali sa pozitivne strane, upravo sam napravio odličan sendvič. Da li biste želeli da znate kako da ga poboljšate?
Moj sendvič? Nemoguće. Ne, tvoj dan.
Da pogodim. Da li je to generacijsko bogatstvo? Ne, postoji nova formula za dobar dan.
Formula – šta je ovo, GCSE hemija? To je, zapravo, društvena nauka. Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije koristili su tehnike mašinskog učenja kako bi analizirali podatke iz američkog istraživanja o korišćenju vremena i utvrdili kako je količina vremena koje su ljudi posvetili različitim aktivnostima odredila da li su svoj dan ocenili kao „bolji od uobičajenog“.
Vidim. Dakle, koja je formula? Pa, tu je šest sati porodičnog vremena i dva sata sa prijateljima, plus sat i po dodatnog druženja, za početak.
Iscrpljujući. Da li introverti ne doprinose američkoj anketi o korišćenju vremena? Čini se da neki od njih: jedan od nalaza je da, iako je druženje važan deo dana boljeg od prosečnog, bilo je malo koristi nakon dva sata.
To ima smisla – postoji ograničenje koliko dugo želim da provedem razgovarajući sa Dejvom u komšiluku o kantama. „Neke aktivnosti mogu biti najbolje u malim dozama, kao što je malo soli kada se peku kolačići“, teoretizira istraživački tim. „Dok druge aktivnosti mogu biti slične čokoladnom čipsu, gde je više skoro uvek bolje.
Veoma istinito. Šta još da radim? Pa, kad smo već kod čokoladnih čipsa, tamo je sat vremena za jelo i piće.
Lako. Još nešto? Dva sata vežbanja.
Duplo više vremena za vežbanje nego za jelo i piće? Ludilo. Podaci ne lažu. Dani bolji od proseka podrazumevali su i rad, ali ne više od šest sati.
Da, šest sati rada je dovoljno. Treba mi vremena za gledanje TikToksa srednjovekovnih imena pasa i ubilačkih emua. Žao nam je, ne – trebalo bi da imate samo sat vremena ispred ekrana.
Pa kako da se opustim? Pa, evo najčudnijeg nalaza iz ovog istraživanja: „Vreme provedeno u opuštanju je uvek bilo negativno povezano sa dobrim danom.“
Šta? Čudno, zar ne? Istraživački tim misli da je to zato što se većina tog vremena provodi gledajući TV.
U doba prestiža striminga? Malo verovatno. Verovatno zato što su nam ovih dana potrebni životi ispunjeni poslom, vežbanjem i drugim ljudima da bismo se odvratili od predstojeće propasti. Pssst, pojedi svoj sendvič.
Recite: „Tako savršen dan, pijte sangriju u parku.“
Nemojte reći: „U periodu koji ne prelazi jedan sat, nakon čega sledi dvočasovni intervalni trening visokog intenziteta.“
Tagovi
