Navikli smo da nas Beogradski irski festival svake godine obraduje ne samo odličnim filmovima, muzikom, provodom, već i sjajnim gostima. Prošle godine bio je to režiser Džim Šeridan, a ove godine u Beograd dolaze poznati irski filmski reditelj Nil Džordan i legendarna irska džez i bluz pevačica Meri Kohlin koji su glavne zvezde ovogodišnjeg, trinaestog po redu, Beogradskog irskog festivala (BIF), koji se održava od 6. do 17. marta.
Meri Kohlin, koju nazivaju „irskom Bili Holidej“, pevačica izuzetnog vokala i više nego zanimljive karijere održaće koncert 13. marta u Domu omladine. Autentična, beskompromisna i životom i muzičkom karijerom stekla je kultni status u Irskoj, ali i u svetu, i prva mesta na top-listama.
Kao majka troje dece i tridesetogodišnjakinja objavili ste prvi album koji je odmah imao ogroman uspeh. Vi ste neki simbol za istrajnost i veliku borbu. Šta je vama davalo snagu da tako pobeđujete loše okolnosti i da putujete do pobeda i ličnih i profesionalnih?
Nikada nisam razmišljala o muzičkoj karijeri dok nisam upoznala Erika Visera, koji je u Holandiji bio veoma uspešan sa svojim bendom Flairck. Jedne večeri me je čuo kako pevam tradicionalnu irsku pesmu na jednoj zabavi.
Od tada smo doživotni prijatelji i saradnici.
U London ste došli sredinom sedamdesetih. Tada je izuzetno zanimljiva scena, glam rock, pa David Bowie, uskoro će eksplodirati i punk. Kako se vama činio taj period i da li je imao uticaja na vas?
Napustila sam Irsku i otišla u London da pobegnem od mnogih situacija, kao i od verskih institucija i vlade koje su represivno delovale na žene. Imala sam samo sedamnaest godina! Volela sam svu muziku – osim panka!
Dejvid Bouvi je bio mnogo više od toga. Bio je genije!
Zašto ste odlučili da se vratite u rodni Galway? Da li je bilo lakše početi karijeru iz rodne Irske nego iz Londona? Da li ste želeli da krenete sa muzičkom karijerom u Londonu, ali ste ipak sačekali povratak u Galway?
Osećala sam se veoma usamljeno u Londonu… Bio je previše veliki za mene, pa sam odlučila da se vratim u Galvej. Upoznala sam nekoga, dobili smo troje dece i radila sam u prodavnici zdrave hrane. Bila sam veoma uključena u umetničku scenu i sarađivala sa Galway International Arts Festivalom. Zatim sam počela da radim sa Erikom kada je odlučio da se trajno preseli u Galvej. Snimili smo nekoliko demo pesama 1983. i 1984. godine, a „Tired and Emotional“ je dostigao prvo mesto na top-listama u januaru 1985.
Kako je došlo do saradnje sa Nilom Džordanom?
Imala sam uspešnu karijeru sredinom i krajem osamdesetih, a Nil Džordan me je zamolio da razmislim o radu sa njim na nekoliko filmova. I dalje smo prijatelji.
Ima puno asocijacija na Irsku, a značajna je i ona muzička.
Da li ste imali neki vid drugarstva sa The Pogues, Thin Lizzy, ili sa severnoirskim bendom Undertones ili Van Morisonom?
Van Morison je došao da me sluša na Cork Jazz Festivalu 1986. godine i od tada smo u dobrim odnosima. Upoznala sam i Džoa Stramera, zajedno smo jedno vreme radili sa bendom The Pogues. Takođe, Elvis Kostelo je napisao pesmu za mene – „Upon A Veil Of Midnight Blue“. Možete je pronaći na albumu „Love for Sale“.
