Hiljadama godina ljudi su čekali da karma sustigne njihovo dobro ponašanje — ili su obećavali da će se vratiti onima koji su im naudili, piše čuveni američki magazin Tajm.
Privlačnost karmičkog razmišljanja leži u uverenju da će dobra dela doneti pozitivne ishode, dok će suprotno važiti za one koji ne poštuju iste moralne standarde. Drugim rečima: „Kako seješ, tako ćeš da žanješ“.
„To je prilično uobičajeno uverenje — barem opšta ideja da postoji veća sila izvan ljudskih bića, poput kosmičke sile koja osigurava da na duge staze dobre stvari dolaze dobrim ljudima, a loše stvari lošima“, kaže Sindel Vajt, docentkinja društvene i lične psihologije na Univerzitetu Jork u Torontu, koja je dugo proučavala karmu.
Uprkos činjenici da mnogi ljudi veruju u ovaj natprirodni sistem uverenja, istraživači još uvek ne znaju mnogo o tome, uključujući „kako to uverenje izgleda u njihovom svakodnevnom životu, kako se osećaju u vezi s tim i kako o tome razmišljaju“, kaže ona.
Zato su Vajt i njene kolege u studiji objavljenoj 1. maja u časopisu Psychology of Religion and Spirituality istražile kako psihološke motivacije ljudi oblikuju njihova uverenja o karmi.
Pronašli su prilično sebičnu razliku u tome kako se ti stavovi ispoljavaju: širom populacija, kada ljudi razmišljaju o sopstvenoj karmi, ona obično biva veoma pozitivna.
Ali kada razmatraju kako karma utiče na druge? Recimo samo da mnogi ljudi „dobiju ono što zasluže“.
Trajna privlačnost karme
Koncept karme ukorenjen je u svetonazoru mnogih azijskih religijskih tradicija, poput hinduizma i budizma, ali je postao rasprostranjen i na drugim mestima, uključujući nereligiozne zajednice.
U poslednjih nekoliko godina, karma je prožela pop-kulturu: Tejlor Svift, Čapel Roan i Džodžo Siva, između ostalih umetnika, objavili su pesme na temu karme.
U pesmi Tejlor Svift, ona dobru karmu upoređuje sa svim i svačim, od svog dečka do mačke koja prede u njenom krilu jer je voli.
„Karma je opuštajuća misao“, peva ona. „Nisi li ljubomoran što za tebe nije tako?“
Kulturna privlačnost božanske pravde povezana je s našom željom da verujemo da će etičko i saosećajno ponašanje biti nagrađeno — što znači da svi imamo određeni uticaj na svoju sudbinu.
„Ljudi žele da osete da su njihovi životi pravedni“, kaže Vajt.
„Vole kada se ljudi prema drugima ponašaju pravedno i kada misle da će prolaziti kroz svet na predvidive načine i da ljudi dobijaju ono što zasluže.“
Vera u karmu može olakšati podnošenje neuspeha i drugih izazova, dodaje ona, jer će u nekom trenutku u budućnosti dobro ponašanje sigurno biti nagrađeno.
„Karma i druga natprirodna uverenja navode vas da mislite da postoje više sile koje osiguravaju da na duge staze dobijete ono što zaslužujete“, kaže Vajt.
„To vas može učiniti optimističnim i uveriti vas da će na kraju stvari ispasti najbolje.“
Sebična perspektiva
U svom novom istraživanju, tim Vajtove je sproveo nekoliko eksperimenata sa više od 2.000 ljudi, koje su zamolili da pišu o karmičkim događajima u svom životu ili životima drugih.
Većina ljudi (86%) odabrala je da piše o nečemu što se dogodilo njima samima, a od tih ljudi, gotovo 59% opisalo je pozitivno iskustvo — rezultat, kako su verovali, karme.
Manji deo učesnika studije Vajtove (14%) odabrao je da piše o nečemu što se dogodilo drugim ljudima — i 92% se fokusiralo na negativno iskustvo izazvano lošom karmom.
U drugom eksperimentu, ljudima je rečeno da pišu o nečemu što se dogodilo ili njima samima ili nekom drugom, i ukupno, 69% onih koji su pisali o sebi fokusiralo se na pozitivno karmičko iskustvo, dok je 18% onih koji su pisali o nekom drugom istaklo pozitivno iskustvo.
Zaključak je bio jasan: Karma je dobra kada razmišljamo o tome kako utiče na naše živote, a loša kada razmatramo kako utiče na druge.
Rezultati potvrđuju ideju da smo svi psihološki motivisani da sebe doživljavamo kao „vrline i zaslužne za sreću“, kako su to formulisali autori studije, „i da druge ljude vidimo kao primaoce pravednih kazni za njihove prestupe.“
„Ljudi su generalno prilično motivisani da sebe vide pozitivno i razmišljaju o svim stvarima u svom životu na načine koji ih stavljaju u pozitivno svetlo“, kaže Vajt.
„Možete se osećati dobro u vezi sa sobom misleći da kontrolišete dobre stvari koje vam se dešavaju, i možete biti sigurni u svoju budućnost ako mislite da sada možete činiti dobra dela kako biste stvorili dobro za svog budućeg sebe.“
Postoji nekoliko verovatnih objašnjenja zašto se fokusiramo na karmičku kaznu kada razmatramo kako karma utiče na druge ljude.
Delimično, nemamo snažnu potrebu da druge ljude vidimo pozitivno.
„Postoji mnogo razloga zbog kojih želite da imate više samopouzdanja u sebe videći sebe u pozitivnom svetlu, ali nemamo istu motivaciju da se fokusiramo na pozitivnost u životima drugih ljudi“, kaže Vajt.
Objašnjavanje negativnih iskustava drugih ljudi kao karmičke kazne, dodaje ona, zadovoljava naš motiv pravde — ili prirodnu sklonost da verujemo da ljudi dobijaju ono što zasluže.
Dalja istraživanja
Vajt nastavlja da proučava karmu, uključujući da li karmičko razmišljanje čini da se ponašate velikodušnije prema drugim ljudima, i da li je veća ili manja verovatnoća da ćete im pomoći ili ih kazniti.
Do sada se čini da držanje karme na umu ima „prilično pozitivne posledice“, kaže ona — iako se neki ljudi previše fiksiraju na karmičku kaznu za druge.
„Sve je to deo slike ovih većih natprirodnih sistema uverenja, gde to donosi mnogo u živote ljudi i može ih učiniti da se osećaju bolje u vezi sa određenim stvarima“, kaže ona. „Ali to nije univerzalno dobro u svakoj situaciji.“
Tagovi
