Detalje o razlozima zašto je Donald Tramp imao pik na Venecuelu i Nikolasa Madura, preneo je Njujork Tajms u insajderskoj priči iz Bele kuće.
Sve je počelo u prolećnoj noći u Ovalnoj kancelariji, kada je Tramp pitao državnog sekretara Marka Rubija kako da bude oštriji prema Venecueli.
Bilo je tik pred Dan sećanja, a kubansko-američki poslanici desnog centra, čiji su glasovi Trampu bili potrebni za njegovo ključno domaće zakonodavstvo, tražili su od njega da pojača pritisak na Venecuelu tako što bi zaustavio naftne operacije kompanije Chevron u toj zemlji.
KINA NAJVEĆI STRANI IGRAČ U VENECUELI
Ali Tramp nije želeo da izgubi jedino američko uporište u venecuelanskoj naftnoj industriji, u kojoj je Kina najveći strani igrač.
Predsednik je razmatrao mogućnost da Chevronu dozvoli da nastavi sa radom.
Ali rekao je Rubiju, dugogodišnjem jastrebu po pitanju Venecuele i Kube, da moraju da pokažu poslanicima i drugim skepticima da mogu „udariti čekićem“ na Nikolasa Madura, levičarskog autokratskog lidera Venecuele, koga je Tramp pokušao da svrgne tokom svog prvog mandata.
Drugi saradnik u prostoriji, Stiven Miler, rekao je da ima ideje. Kao Trampov savetnik za unutrašnju bezbednost, razgovarao je sa drugim zvaničnicima o Trampovom predizbornom obećanju da će bombardovati laboratorije za fentanil.
Iz raznih razloga, ta zamisao je utihnula, a poslednjih nedelja Miler se okrenuo razmatranju napada na čamce za koje se sumnja da prevoze drogu uz obale Centralne Amerike.
Milerova razmatranja nisu bila usmerena na Venecuelu, koja ne proizvodi fentanil.
3 POLITIČKA CILJA
Ali tri odvojena politička cilja počela su da se spajaju te noći — slabljenje Madura, upotreba vojne sile protiv narko-kartela i obezbeđivanje pristupa ogromnim venecuelanskim naftnim rezervama za američke kompanije.
Dva meseca kasnije, Tramp je potpisao tajno naređenje kojim je Pentagonu naložio da sprovede vojne operacije protiv latinoameričkih narko-kartela, sa posebnim naglaskom na pomorske udare.
Iako je obrazloženje bilo „droga uopšte“, operacija je koncentrisala ogromnu pomorsku vatrenu moć uz obalu Venecuele.
Rezultat je bila sve militarizovanija kampanja pritiska sa ciljem uklanjanja Madura sa vlasti.
UDARI NA ČAMCE
Obeležena je američkim udarima u kojima je ubijeno najmanje 105 ljudi na čamcima u Karibima i istočnom Pacifiku, svojevrsnom blokadom tankera koji ulaze u venecuelanske luke i izlaze iz njih, kao i Trampovim pretnjama da će izvesti kopnene udare u Venecueli.
Ona odražava spojene ambicije Rubija i Milera, koji su delovali u tandemu na politikama protiv Madura.
Svaki od njih dolazi sa sopstvenim dugotrajnim ciljevima: za Rubija, sina kubanskih imigranata i Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost — prilika da sruši ili oslabi vlade Venecuele i njenog saveznika Kube; za Milera, arhitektu Trampove antiimigracione politike – mogućnost da unapredi plan masovnih deportacija i da udari na kriminalne grupe u Latinskoj Americi.
Miler, koji takođe služi kao zamenik šefa kabineta, razmatrao je bombardovanje laboratorija za fentanil pre nego što se okrenuo ideji napada na čamce za koje se sumnja da prevoze drogu uz obale Latinske Amerike.
PRIKAZ RAZGOVORA U BELOJ KUĆI
Ovaj prikaz o tome kako je Venecuela ove godine došla u sam centar spoljnopolitičke agende administracije – do tačke rata – zasnovan je na razgovorima sa sadašnjim i bivšim američkim zvaničnicima, gotovo svi pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pitanja nacionalne bezbednosti. Među nalazima:
• Miler je u proleće rekao zvaničnicima Bele kuće da razmotre načine za napad na narko-kartele u blizini njihovih matičnih zemalja u Latinskoj Americi. Želeo je napade koji bi privukli veliku pažnju i delovali kao snažan odvraćajući faktor.
• Fokus na Venecueli pojačao se posle kraja maja, kada je Tramp bio nezadovoljan teškim pregovorima koji su uključivali Chevron. Venecuelanska nafta bila je centralnija u Trampovim razmatranjima nego što je ranije bilo poznato.
• Na sastancima početkom leta, Rubio i Miler razgovarali su sa Trampom o udarima na Venecuelu. Predsednika je privukao argument da Madura treba posmatrati kao „narko-kralja“.
• Miler je rekao zvaničnicima da bi, ukoliko bi SAD i Venecuela bile u ratu, administracija mogla ponovo da primeni Zakon o neprijateljskim strancima iz XVIII veka kako bi ubrzala deportacije stotina hiljada Venecuelanaca kojima je ukinut privremeni zaštitni status. On i Rubio su ga ranije te godine koristili za brze deportacije stotina Venecuelanaca u ozloglašeni zatvor u El Salvadoru, sve dok sudovi nisu zaustavili praksu.
• Tajna naredba za vojnu akciju protiv kartela, koju je Tramp potpisao 25. jula, pozivala je na pomorske udare. Administracija je napade na čamce nazivala „Faza jedan“, uz učešće jedinice SEAL Team Six. Razmatrana je i neodređena „Faza dva“, u kojoj bi jedinice Delta Force mogle izvoditi kopnene operacije.
• Ministar odbrane Pit Hegset nije uključio veliki broj karijernih vojnih zvaničnika i pravnika u izradu „izvršne naredbe“ koja je usmeravala napade na čamce. Naredba je imala ozbiljne praznine, uključujući izostanak smernica o postupanju sa preživelima.
• Rubio, Miler i drugi najviši akteri nadzirali su često haotičan proces u strogo zatvorenim krugovima, što je bilo olakšano slabljenjem delova federalne birokratije tokom godine, uključujući Savet za nacionalnu bezbednost.
OPTUŽNICA PROTIV MADURA
U septembru je administracija ušla u do sada najkrvaviju fazu svoje kampanje protiv Madura. To sada obuhvata 29 smrtonosnih napada na čamce u poslednja četiri meseca — operacije koje mnogi pravni eksperti smatraju ubistvima ili ratnim zločinima. Administracija tvrdi da poseduje obaveštajne podatke koji povezuju čamce sa trgovinom drogom, ali nije javno iznela dokaze.
Portparolka Bele kuće Ana Keli rekla je u saopštenju da administracija radi „na ispunjenju predsednikovog programa da ovo zlo drži van naših zajednica“.
Rubio je 19. decembra rekao novinarima da je cilj napada na čamce da „niko više ne želi da se ukrca na narko-brodove“, usađujući im „strah od žeteoca“.
On je podsetio da je Ministarstvo pravde 2020. podiglo optužnicu protiv Madura zbog saradnje sa kolumbijskim proizvođačima kokaina, koji ponekad preko Venecuele transportuju drogu. Po njegovim rečima, Madurova vlada je „nelegitiman režim koji otvoreno sarađuje sa terorističkim elementima“.
„Invazija“ u proleće
Semenke militarizovanog pristupa Maduru i Venecuelancima posejane su u februaru, kada je Rubio sklopio dogovor sa Najibom Bukeleom, autoritarnim liderom El Salvadora, u njegovoj vili na jezeru: SAD će platiti skoro 5 miliona dolara da oko 300 Venecuelanaca optuženih da su članovi bandi bude poslato u Bukeleov zatvor CECOT.
Ubrzo nakon posete, Rubio je proglasio osam latinoameričkih kriminalnih grupa stranim terorističkim organizacijama. Venecuelanska banda Tren de Aragua bila je prva na listi.
Miler je već identifikovao pravni instrument za zaobilaženje sudske procedure: Zakon o neprijateljskim strancima iz XVIII veka, koji dopušta trenutno pritvaranje i deportaciju državljana zemalja u ratu sa SAD.
Tramp je u martu potpisao izvršnu uredbu kojom je primenio zakon, upozoravajući na „invaziju Sjedinjenih Država od strane Tren de Aragua“.
DEPORTACIJE „ILEGALNIH IMIGRANATA“
Mnogi od preko 250 Venecuelanaca poslatih u El Salvador nisu imali veze sa bandom niti značajne kriminalne dosijee — neki su opisali mučenje i zlostavljanje u zatvoru.
Sudovi su ubrzo presudili da ilegalna imigracija ne predstavlja vrstu „invazije“ koja bi opravdala primenu ratnog zakona o deportaciji. Ali Miler je kasnije govorio o ponovnom aktiviranju zakona — ukoliko bi SAD bile u stvarnom ratu sa Venecuelom.
U isto vreme, razmatrao je napade na laboratorije za fentanil u Meksiku — ali je administracija strahovala od gubitka saradnje meksičkih vlasti.
Do juna je u Pentagonu već kružio zahtev za razmatranje moguće pomorske operacije — još uvek ne nužno usmerene na Venecuelu. To će se uskoro promeniti — pokrenuto Trampovim dugogodišnjim interesovanjem za venecuelansku naftu.
Sukob oko nafte
Godinama je Chevron zadržavao retku privilegiju: dozvolu SAD i Venecuele da proizvodi i izvozi naftu u zajedničkim projektima.
Zbog toga je kompanija ove godine postala pregovarački ulog u tajnim razgovorima Trampa, Madura i američkih poslanika — i deo ključnog trenutka Trampovog približavanja vojnoj akciji.
Kada su kubansko-američki poslanici zatražili da se okonča licenca Chevrona, Maduro je prestao da prima deportacione letove Venecuelanaca.
Izvršni direktor Mike Wirth vršio je pritisak da se licenca produži. Poslanici su zapretili da će povući podršku Trampovom ključnom zakonu.
Na sastanku krajem maja u Ovalnoj kancelariji, Tramp je rekao Rubiju i Mileru da mu je potreban njihov glas za usvajanje zakona, ali da je čuo o rizicima povlačenja licence – uključujući to da bi kineske kompanije preuzele Chevronove udele.
TRAMP JE TRAŽIO OPCIJE
Predsednik je tražio opcije. Tada je Miler ponudio pomoć – kroz planove masovnih deportacija i napade na čamce.
Tramp nije obnovio licencu 27. maja. Pet nedelja kasnije, njegov domaći zakon je prošao u Kongresu.
U seriji sastanaka tokom leta, Rubio je tvrdio da je Maduro „narko-kralj“, što je ostavilo utisak na Trampa.
Krajem jula, Tramp je preokrenuo odluku i naredio izdavanje nove licence Chevronu — nakon što je Maduro oslobodio 10 američkih zatvorenika u zamenu za više od 250 Venecuelanaca poslatih u CECOT.
Ali u pozadini, Tramp je postavio kurs ka konfrontaciji: 25. jula potpisao je tajnu naredbu o vojnoj akciji protiv narko-grupa — čime je započelo ciljanje Venecuelanaca.
TAJNA NAREDBA
Tajna naredba bila je pažljivo čuvana pre nego što je „New York Times“ otkrio njeno postojanje.
Dve stranice naloga pozivale su Hegseta da gađa plovila u međunarodnim vodama koja prevoze drogu za 24 latinoameričke „narko-terorističke“ grupe — uključujući venecuelanske.
Za razliku od ranijih administracija, procesi nadzora, unutrašnjih pravnih analiza i međuagencijskih konsultacija uglavnom su izostavljeni.
Istog dana kada je naređenje potpisano, Ministarstvo finansija proglasilo je „Kartel de los Soles“ terorističkom organizacijom pod Madurovim vođstvom.
KRAĐA IZBORA
Rubio je zatim objavio da je Maduro ukrao izbore i da vodi kartel — a nagrada za njegovo hapšenje udvostručena je na 50 miliona dolara.
U Pentagonu je mali krug zvaničnika radio na planiranju napada. Hegset je 5. avgusta potpisao „izvršnu naredbu“ korišćenjem jezičkih okvira iz ranijih naređenja za udare dronovima nad Al-Kaidom — bez ključnih odredbi za pomorske operacije, poput postupanja sa preživelima brodoloma.
Milerov saradnik Entoni Salizburi pritiskao je Pentagon da proširi operacije i snizi prag dokaza za ciljanje.
Admiral Holsi, komandant Južnog komandnog područja, koji je izražavao sumnje, faktički je izostavljen iz procesa i kasnije je najavio prevremeni odlazak.
Među olupinama
2. septembra, kada su snage SAD uočile gliser sa 11 osoba, Hegset je naredio napad. Tramp je objavio montirani snimak jednog udara.
U stvarnosti — nakon prvog pogotka — dvojica muškaraca su se popela na prevrnuti trup i mahala.
Komandant Frank M. Bredli, koji je ranije uvežbavao scenarije sa preživelima, naredio je dodatne udare — potopivši olupinu i usmrtivši preživele.
U narednim nedeljama usledio je talas udara.
Kada su 16. oktobra uočenа dva preživela, helikopter ih je podigao i prebacio na USS Iwo Jima. Kasnije su vraćeni u matične zemlje — bez podizanja optužnica.
ŠTA SA PREŽIVELIMA
Ovaj događaj izazvao je paničnu raspravu u Pentagonu oko pitanja postupanja sa preživelima. Tek tada su u naređenje dodate odredbe o obavezi poštovanja međunarodnog prava.
Ali zvaničnici su jasno stavili do znanja: ukoliko je moguće – neka drugi preuzmu preživele, a ne same SAD.
Dok udari traju, Tramp, Rubio i Miler prešli su na sledeću fazu – zaplenu naftnih tankera kako bi Venecueli oduzeli prihode.
Kažu da Maduro mora da „vrati ukradenu imovinu SAD“ pre nego što blokada bude ukinuta.
U prvim nedeljama, taktika je paralizovala venecuelansku naftnu industriju i potresla ekonomiju zemlje.
Kritičari je nazivaju „diplomatijom topovnjača“, dok je Maduro govorio o „ratnohuškačkom i kolonijalističkom pretenzijom“.
Tagovi
