Čudno je što u trudnoći još uvek nisi roditelj ali nisi više ni samo ti. Već sad moraš dobro da paziš čime se hraniš, koliko se izlažeš suncu, gde provodiš vreme, koliko spavaš… Trudnoća je kao neki vakuum. Ničija zemlja, teritorija između dve granice ili avion, kad nisi ni tamo ni ovamo. Prelazni period od devet meseci. Pripreme koje nikako da te stvarno pripreme. Odjednom odrastaš brzo, noge i ruke ti se razvlače uzduž i popreko a istovremeno se tako dobro sećaš kad si bila dete. Juče sam u bazenu skakutala s jedne na drugu nogu, s bebom u stomaku. Odjednom se celo moje telo setilo tog osećaja kad me tata drži u rukama u vodi i skakuće. Ja mala, tata veliki. Tokom ovih devet meseci, mama, tata i ja smo napunili jednu godinu više. A beba u stomaku još uvek ne slavi rođendane i ne stari, ona samo raste i širi se.
I ja rastem a i širi mi se stomak a u stvari mi se širi život. Pravim mesto za nju. Kad se rodi, preko noći ću postati majka. Više neću biti samo dete svojih roditelja već i roditelj svog deteta. Kao da niko ne govori o tome. Svi pričaju o porođaju, nespavanju, dojenju, vaspitavanju. A gde je ta promena uloga i metamorfoza iz devojčice u majku?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
