Svaka sekunda je važna: Simptomi moždanog udara koje je važno prepoznati

Moždani udar se javlja kada krvni ugrušak ili puknuće krvnog suda – a često i oba, koji sprečavaju dolazak krvi do mozga. Mogu da budu fatalni i zahtevaju hitno lečenje. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji svakih 20 minuta jedna osoba doživi moždani udar. Što se pre nekome postavi dijagnoza i počne se s lečenjem, veća je verovatnoća da će preživeti moždani udar i da će invaliditet biti manji. Svaka sekunda se računa. Kako su to jako stresni trenuci, jako važno prepoznati simptome na vreme i potražiti lekarsku pomoć. Zato evo sve na jednom mestu što treba da znate o moždanom udaru (izvor: Cleveland Clinic).

ŠTA JE MOŽDANI UDAR?

Moždani udar je hitno medicinsko stanje koje se događa kada nešto sprečava dovoljan dotok krvi do mozga. Začepljen krvni sud ili krvarenje u mozgu mogu da izazovu moždane udare. Zdravstveni radnici moždane udare ponekad naivaju cerebrovaskularnim incidentima (CBA) ili moždanim udarima, a ljudi ga jednostavno zovu „šlog“.

NAJVAŽNIJE – PREPOZNATI SIMPTOME

Šta su simptomi moždanog udara?

Moždani udar može da izazove različite simptome u zavisnosti od toga koji deo mozga pogađa. Mogu biti vrlo blagi ali i vrlo izraženi.

Neki od najčešćih simptoma su:

• Afazija odnosno problemi sa govorom ili potpuni gubitak govora
• Zamućen vid ili duple slike (diplopija)
• Konfuzija ili uznemirenost
• Koma
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Glavobolja (obično iznenadna i izuzetno jaka)
• Gubitak kontrole nad mišićima jedne strane lica
• Gubitak koordinacije ili nespretnost pokreta (ataksija)
• Gubitak pamćenja (amnezija)
• Promene raspoloženja ili iznenadne promene u karakteru
• Mučnina i povraćanje
• Ukočenost vrata
• Padanje u nesvest ili delimičan gubitak svesti (nesvestica)
• Napadi
• Nejasan ili iskrivljen govor (dizartrija)
• Iznenadno pogoršanje ili gubitak čula (bilo vida, sluha, mirisa, ukusa i dodira)
• Slabost ili paraliza jednoj strani lica ili tela

KOLIKO DUGO TRAJE MOŽDANI UDAR?

Moždani udar traje sve dok mozak ne dobije odgovarajuću količinu krvi. Moždane ćelije umiru ako predugo ostanu bez kiseonika iz sveže krvi. Ako dovoljno moždanih ćelija u nekom podružju ugine, oštećenje postaje trajno. To može izazvati trajne invaliditete i druge promene u načinu na koji se telo ponaša.

Vraćanje normalnog protoka krvi može da spreči to trajno oštećenje ili da smanji težinu oštećenja. Zato je vreme ključno u lečenju moždanog udara. Čak i nakon što se primi terapija lečenja uobičajno je da posledice potraju. Simptomi i posledice mogu trajati godinu dana ili duže.

KOJI SU UPOZORAVAJUĆI ZNACI MOŽDANOG UDARA?

Moždani udari mogu da izazovu mnogo različitih simptoma. Da biste prepoznali upozoravajuće znake kod sebe ili kod drugih, zapamtite sledeće simptome koji se javljaju u određenim delovima tela

(za one koji znaju engleski jako je zgodno upamtiti akronim na engleskom BE FAST što u prevodu znači budi brz. Svako od tih slova predstavlja početno slovo jednog od važnih simptoma za prepoznavanje moždanog udara).

– Balans ili ravnoteža (na engleskom Balance): Pazite na iznenadni gubitak ravnoteže;

– Oči (na engleskom Eye): pazite na iznenadni gubitak vida ili na promene u vidu na jednom ili oba oka;

– Lice (Face): Pazite na osmeh, simetriju lica, pogledajte da li je pala jedna ili obe strane lica. Da li osoba može da se nasmeje ili ne.

– Ruke (Arms): podignite obe ruke. Ako vi ili neko drugi ima moždani udar, jedna ruka će se saviti ili padati, neće moći da se podigne na uobičajen način.

– Govor (Speech): Osoba bi mogla nerazumljivo da govori ili da ima problema sa izborom pravih reči, da ima problem sa razumevanjem.

– Vreme (Time): Vreme je ključno i ODMAH treba zvati pomoć. Odmah. Ako je moguće, pogledajte na sat, da biste nali kada simptomi počinju jer će lekari na osnovu toga odlučiti o tipu lečenja. Obaveštvanje lekara o početku simptoma može mu pomoći da zna koje su opcije lečenja najbolje.

UZROCI MOŽDANOG UDARA

Postoje dva tipa moždanih udara.

Ishemijski moždani udari se obično dešavaju zato što krvni ugrušak blokira krvni sud povezan s mozgom. Problemi koji mogu da izazovu ovu vrstu ugrušaka uključuju:

• Ateroskleroza („stvrdnute“ arterije)
• Atrijalna fibrilacija (posebno kada je uzrokuje apneja u snu)
• Poremećaji zgrušavanja
• Srčane mane (uključujući atrijalni septalni defekt i ventikularni septalni defekt)
• Mikrovaskularna ishemijska bolest;

Hemoragični moždani udari se javljaju kada krvni sud u mozgu pukne ili „pocepa“ se (rupturira). Uzroci mogu da budu:

• Aneuzrizma mozga
• Tumori mozga
• Visok krvni pritisak (posebno ako nije pod kontrolom, ako je veoma visok ili ga imate veoma dugo)
• Mojamoja bolest (stanje u kojem su određenje arterije u mozgu sužene, ili bilo koje drugo stanje koje slabi krvne sudove u mozgu)

PROLAZNI ISHEMIJSKI NAPAD

Prolazni ishemijski napad (TIA) – ponekad nazvan „mini-moždani udar“ je sličan moždanom udaru, ali su efekti privremeni. To su često znaci upozorenja da osoba ima veoma visok rizik od pravog moždanog udara i to uskoro. Osobi koja ima TIA je potrebna hitna medicinska pomoć što je pre moguće.

FAKTORI RIZIKA

Svako može da dobije moždani udar, ali neke grupe su pod većim rizikom, uključujući:

• Stariji od 65 godina
• Pušači ili oni koji koriste druge oblike duvana ili nikotina (i vejping)
• Koriste rekreativne ili lekove bez recepta

Određena zdravstvena stanja mogu povećati rizik od moždanog udara, uključujući:

• Zloupotreba alkohola
• Covid-19
• Česte migrene
• Visok krvni pritisak (hiptertenzija)
• Visok holesterol
• Dijabetes tipa 2

KAKO SE DIJAGNOSTIKUJE MOŽDANI UDAR?

Zdravstveni radnici će dijagnostikovati moždani udar kombinacijom neurološkog pregleda i testova. Lekari u hitnom prijemu mogu dijagnostikovati moždani udar. Koriste se neki od sledećih testova:
Analize krvi

 CT ili skener

 EEG

 EKG

 Magnetna rezonanca (MRI)

LEČENJE MOŽDANOG UDARA

Način lečenja zavisi od tipa i jačine moždanog udara i vreme kada se pacijent javio. Koliko je moždani udar oštetio mozak, koji je deo mozga pogođen i koji tip moždanog udara su jako važni faktori.

Ukoliko je reč o ishemijskom moždanom udaru, lekari će razbiti ili ukloniti krvni ugrušak koji ga je izazvao. Biće potrebni trombolitički lekovi i/ili operacija (obično mehanička trombektomija). Lekari takođe mogu dati lekove za kontrolu krvnog pritiska.

Ako je hemoragični moždani udar, lekari će kontrolisati krvarenje koje ga je izavalo. Biće potrebni lekovi za zaustavljanje krvarenja u mozgu i kontrolu krvnog pritiska. Možda će biti potrebna operacija za smanjenje povećanog intrakranijalnog pritiska oko mozga.

Lekari ili hirurg će tačno utvrditi koji su načini lečenja najbolji za pacijenta i koliko je vremena potrebno za oporavak.

REHABILITACIJA

Rehabilitacija nakon moždanog udara je jako važan deo lečenja moždanog udara. Potrebna je rehabilitacija kako bi došlo do prilagođavanja promenama u mozgu i telu nakom moždanog udara. Možda će osoba morati da povrati sposobnosti koje je imala ranije ili da se prilagodi novim ili drugačijim stanjima. Kombiniju se kognitivna rehabilitacija, radna terapija, fizikalna terapija, logopedska terapija u zavisnosti od individualne potrebe.

OPORAVAK

Oporavak je inidividualan i zavisi od tipa moždanog udara. Većini ljudi je potrebno nekoliko meseci da se oporave od moždanog udara.

PREVENCIJA

 – Moždani udar nekad nije moguće sprečiti, ali jako je važno održavati opšte zdravlje kako bi se smanjio rizik.

 – Jedite puno zdrave hrane i održavajte zdravu težinu

 – Budite konstantno fizički aktivni

 – Kontrolišite krvni pritisak, holesterol i zdravstvene probleme koje imate

 – Prestanite s pušenjem

 – Idite na preventivne preglede

Mnoge osobe s visokim krvnim pritiskom nikada ne osećaju da ga imaju, zato je važno konsultovati se s lekarom o tempu preventivnih pregleda u skladu s vašim opštim stanjem (godišnje ili čak na pola godine).