Ekstremne vremenske neprilike koje su ovog leta pogodile Evropu prouzrokovale su kratkoročne ekonomske gubitke od najmanje 43 milijarde evra, prema proceni na nivou cele EU.
Očekuje se da će ti troškovi porasti na 126 milijardi evra do 2029. godine, piše Gardijan.
Neposredni udar na ekonomiju usled jednog brutalnog leta obeleženog toplotnim talasima, sušom i poplavama iznosio je 0,26% ekonomske proizvodnje EU u 2024. godini.
Ovaj podatak potiče iz brze analize koja još nije prošla stručnu recenziju, ali se zasniva na vezama između vremenskih prilika i ekonomskih podataka objavljenih u akademskoj studiji ovog meseca.
Mediteran najteže pogođen
Najveća šteta pričinjena je na Kipru, u Grčkoj, na Malti i u Bugarskoj, od kojih je svaka pretrpela kratkoročne gubitke veće od 1% svoje „bruto dodate vrednosti“ (BDV) za 2024. godinu (pokazatelj sličan bruto domaćem proizvodu).
Za njima slede i druge mediteranske zemlje, uključujući Španiju, Italiju i Portugaliju.
Ekonomisti sa Univerziteta u Manhajmu i iz Evropske centralne banke opisali su ove rezultate kao „konzervativne“, jer u obzir nisu uzeli rekordne požare koji su prošlog meseca opustošili južnu Evropu, kao ni kumulativni uticaj ekstremnih vremenskih događaja koji se dešavaju istovremeno.
Tagovi
