Srbija bi u bliskoj budućnosti mogla da se pridruži svetskoj svemirskoj zajednici i državama koje rade na razvoju svemirskih tehnologija. Multidisciplinarni istraživački tim stručnjaka Mašinskog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za fiziku i Astronomske opservatorije Beograd, uveliko radi na razvoju projekta MOSAIC, koji će u Zemljinu orbitu poslati prvi srpski kjub-satelit, kojim će moći da se upravlja sa Zemlje.
Osnovni cilj projekta je uspostavljanje čvrstog temelja za razvoj svemirskih projekata u Srbiji, kroz ovladavanje bazičnim svemirskim tehnologijama i kao podrška za razvoj kurikuluma posvećenih istraživanjima svemira na Univerzitetu u Beogradu. Pored osvajanja tehnologija malih standardizovanih kosmičkih letelica bez sopstvenih pogona (a naročito njihove stabilizacije), MOSAIC će omogućiti i izvođenje prvih naučnih eksperimenata u svemiru, kao i dobijanje prvih fotografija naše zemlje iz svemira.
Lansiranje satelita okvirno je planirano za 2025. godinu. Za proračune orbitalne dinamike letelice, koji su od ključnog značaja za njeno kretanje i što duži ostanak u orbiti, zadužen je Marko Gavrilović, student doktorskih studija i član Katedre za mehaniku Mašinskog fakulteta, koji istovremeno pohađa i master studije na Matematičkom fakultetu.
„Moj zadatak je da na osnovu evolucije orbite satelita utvrdim kako na njegovo kretanje utiču gravitaciono polje Zemlje, zatim gravitacija Sunca, Meseca i drugih nebeskih tela, kao i ostali efekti, kao što je uticaj Sunčevog zračenja i atmosferski otpor i uzgon. Naime, u veoma razređenom gasu, što je slučaj na visinama većim od 200 km na kojima se kreću sateliti, aerodinamički efekti su posledica razmene energije između čestica atmosfere i samog satelita. To je tzv. dinamika razređenih gasova koja bitno utiče na njegovo kretanje. Zato je veoma važno da se precizno odrede svi dinamički parametri, a posebno je važno odrediti tzv. koeficijent akomodacije energije (Energy Accommodation Coefficient – α), kao i koeficijent otpora i uzgona. Naš cilj je da razvijemo algoritme za kontrolu orijentacije i upravljanje kretanjem satelita, kako bismo smanjili te uticaje i omogućili da letelica što duže ostane u orbiti. To do sada niko nije uradio i smatramo da će to dati veliki doprinos razvoju budućih kjub satelita“, kaže naš mladi sagovornik.
Iskustvo s projekta MOSAIC pretočiće u svoj master rad na Matematičkom fakultetu. Dodaje da će satelit biti lansiran tokom sledećeg maksimuma jedanaestogodišnjeg Sunčevog ciklusa, koji se očekuje sredinom 2025. godine i obavljaće posmatranja u tzv. mekom X-opsegu. „Članovi istraživačkog tima su uvereni da će to značajno doprineti boljem razumevanju naučnih fenomena koji su povezani s tim zračenjem“, istakao je Marko.
Poziv da učestvuje u projektu MOSAIC dobio je od svog mentora, dr Dušana Marčete sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta u Beogradu. U projektnom timu koji radi na razvoju kjub satelita su i istraživači Mašinskog fakulteta, prof. dr Đorđe Čantrak sa Katedre za hidraulične mašine i energetske sisteme, vanr. prof. dr Jelena Svorcan i vanr. prof. dr Toni Ivanov sa Katedre za vazduhoplovstvo, zatim dr Nikola Veselinović iz Instituta za fiziku, dr Luka Popović iz Astronomske opservatorije u Beogradu, kai i dr Dragana Ilić, takođe sa Katedre za astronomiju Matematičkog fakulteta.
Ovaj višestruko talentovani mladić, od početka školovanja beleži samo uspehe. Nosilac je Vukove diplome i titule „Đak generacije“ beogradske srednje škole Politehnika – Škola za nove tehnologije“. Dobitnik je pohvalnice Kraljevskog Doma Karađorđević uz saglasnost Ministarstva prosvete, za iskazan izvanredan uspeh u završenom srednjem obrazovanju 2017. godine. Iste godine dobio je i nagradu Gradske uprave grada Beograda i Sekretarijata za obrazovanje za postigune uspehe tokom školovanja kao učenik generacije na svečanom prijemu u Starom dvoru. Dobitnik je sertifikata za prisustvo kao delegat na petoj sesiji Modela Ujedinjenih Nacija 2017. godine.
Upisao je osnovne akademske studije na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2017. godine, kao prvi na rang listi i završio ih je u maju 2020. godine sa najvišom prosečnom ocenom 10.00. Školovanje je nastavio na master studijama na smeru Mehanika, koje je takođe završio s najvišom prosečnom ocenom 10.00, kada je odbranio i prvi master rad iz Analitičke mehanike u istoriji Mašinskog fakulteta na temu „Kvazikoordinate i kvazibrzine. Ojler-Lagranževe diferencijalne jednačine i Lagranževe jednačine druge vrste složenog kretanja materijalnog sistema“, takođe sa ocenom 10.
Nosilac je titule „Najbolji student osnovnih akademskih studija“, „Najbolji student master akademskih studija“, kao i titule „Student generacije“ za postignute vrhunske rezultate tokom celih studija. Povodom Dana Univerziteta u Beogradu, 10. septembra 2021. godine, nagrađen je Poveljom za izuzetan uspeh kao najbolji student generacije Mašinskog fakulteta koji je završio osnovne akademske studije u školskoj 2019/2020. godini koju dodeljuje Univerzitet u Beogradu.
Iza Marka je i veliki broj takmičenja na kojima je postigao zavidne rezultate, ne samo tokom srednjoškolskog obrazovanja, nego i tokom studija. Dobitnik je nekoliko nagrada na Republičkim i regionalnim takmičenja iz programiranja kompjuterskog upravljanja kao i šampionske titule iz predmeta Mehanika koju je osvojio na Mašinijadi – tradicionalnom susretu studenata mašinstva iz zemlje i regiona i to 2019., kao takmičar i 2022. kao komentor studentskog tima.
Marko je dobitnik je Stipendije za izuzetno nadarene studente Republike Srbije, koju dodeljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, tri godine zaredom, odnosno školske 2019/2020, 2020/2021 i 2021/2022. godine.
Akademsku karijeru i rad na Mašinskom fakultetu je započeo već na master studijama, kao prvi saradnik u nastavi Katedre za Mehaniku. Pred Markom su mnogi naučni izazovi, kao i učešća na međunarodnim konferencijama koje ga očekuju sledeće godine.
O značaju projekta MOSAIC
Donedavno, kosmička istraživanja su bila dostupna samo najrazvijenim zemljama sveta. Ubrzani tehnološki razvoj u oblasti informacionih tehnologija, elektronike, komunikacija, upravljanja, savremenih materijala, proizvodnih tehnologija i drugih oblasti, omogućio je širenje osvojenih znanja i tehnologija u oblasti kosmičkih istraživanja i na manje razvijene države, koje žele da ubrzaju svoj razvoj i postanu konkurente. Skoro sve zemlje u okruženju Srbije su započele razvoj svojih svemirskih projekata. Vodeću ulogu imaju Mađarska, Slovenija i Grčka, dok su Hrvatska i Albanija takođe odmakle u razvoju svojih debitanstkih projekata. Imajući to u vidu, projekat MOSAIC predstavlja šansu da i Srbija uhvati korak sa svetom u ovoj oblasti.
Koncept kjubsata je razrađen. Satelit se sastoji se od tri kocke, dimenzija 30x10x10sm. Biće opremljen kamerama i imaće precizan sistem za određivanje svoje lokacije i orijetnacije u prostoru. Energiju će generisati putem sklopivih solarnih panela.
Posmatranje Zemlje je jedan od najznačajnijih ciljeva kjub-satelita i svemirskih misija upošte. MOSAIC će poslati prve domaće fotografije naše zemlje iz svemira u visokoj rezoluciji. Korist prvog srpskog satelita bila bi višestruka. Preko njega bi mogao da se nadgleda svaki deo naše zemlje, prate klimatske promene, promene staništa endemskih vrsta, zdravlja i veličine šumskog pokrivača i slično.
