U najnovijem Izveštaju MMF-a o sprovođenju aktuelnog aranžmana navodi se da se Vlada Srbije obavezala na nastavak rasta cena električne energije za domaćinstva tokom sledeće godine. ž
Prema zvaničnom dogovoru sa Fondom, naredno usklađivanje tarifa predviđeno je najkasnije do prvog oktobra 2026. godine, dok će veličina tog poskupljenja biti utvrđena nakon detaljne finansijske analize potreba energetskih preduzeća koja će biti završena u maju, stoji u Izjavi o ekonomskim politikama do 2027. godine koju je Vlada Srbije uputila Fondu.
U materijalu se naglašava da planirano poskupljenje u svakom slučaju neće biti niže od inflacije izmerene indeksom potrošačkih cena plus jedan procentni poen.
Razlog za ovakvu odluku leži u potrebi za dugoročnom stabilizacijom sektora jer MMF ističe da „redovno prilagođavanje tarifa za domaćinstva ostaje od suštinskog značaja za nadoknadu troškova i podršku finansijskoj održivosti državnih energetskih preduzeća usred značajnih investicionih potreba“.
Najavljeno je i da će naknade koje Elektrodistribucija i Elektromreža Srbije plaćaju ЕPS-u za gubitke „takođe biti korigovane najkasnije do 1. oktobra 2026. godine, sa 70 na 80 evra po megavat-času (MWh).“
cena preuzimanja nis od 500 miliona do 2 milijarde evra
Pitanje funkcionisanja Naftne industrije Srbije (NIS) postalo je centralna tema makroekonomske stabilnosti zemlje, stoji u izveštaju Fonda koji NIS ponovo naziva „makroekonomski kritičnom“ kompanijom, o čemu je Nedeljnik već pisao.
Prema procenama stručnjaka Fonda, obezbeđivanje nesmetanog rada kompanije NIS mora da bude glavni prioritet za vlasti jer bi eventualni neuspeh u rešavanju ovog pitanja mogao skupo koštati državu.
Izveštaj predviđa da bi u slučaju ozbiljnijih zastoja u snabdevanju fiskalni uticaj, u zavisnosti od težine nestašice goriva, mogao iznositi od jedan do dva procenta BDP-a.
„Vlasti su saopštile da intenzivno rade na pronalaženju trajnog rešenja koje bi omogućilo ukidanje sankcija kompaniji NIS i nastavak redovne prerade sirove nafte kako bi se izbeglo skupo oslanjanje na uvoz gotovih derivata koji su i do 25 procenata skuplji od domaće proizvodnje.
Fond je takođe objavio računicu bez dodatnih detalja ili objašnjenja, koja kaže da bi preuzimanje ruskog vlasništva u NIS-u od strane države moglo da košta između 500 miliona i 2 milijarde evra, odnosno od 0,6 do 2,3 odsto BDP.
Problem unutrašnjih dugova i rastuće docnje
Posebno kritičan deo izveštaja odnosi se na oblast javnih finansija i problem zaostalih obaveza države.
MMF je u izveštaju naveo da je kvantitativni cilj za smanjenje domaćih docnji formalno ispunjen samo zbog „greške u specifikaciji od strane osoblja MMF-a“ dok su u stvarnosti zaostale obaveze nastavile da rastu.
Ukupni unutrašnji dugovi su sa 10,6 milijardi dinara na kraju prošle godine porasli na 18,5 milijardi dinara u septembru 2025. godine.
Kao glavni uzrok ovog problema navodi se poslovanje preduzeća Putevi Srbije kod kojeg su podaci obuhvatili i zaostale obaveze i nefakturisane obaveze prema izvođačima radova.
Fond navodi da su dugovi Puteva Srbije porasli usled „neovlašćenih projekata“, uključujući opštinske radove na putevima van mandata ovog preduzeća što je direktno ugrozilo planirani put ka smanjenju dugovanja.
Vlada je obećala uvođenje strožih kontrola i posebnog radnog tela koje će raditi na rešavanju ovog problema od početka 2026. godine.
Upozorenje na rizike od populističkih politika
Na kraju, MMF upozorava da se dosadašnja dobra makroekonomska praksa Srbije trenutno nalazi pod velikim testom zbog unutrašnjih političkih kretanja.
U izveštaju se navodi da „protesti od novembra 2024. godine koji su vođeni zabrinutošću zbog korupcije i vladavine prava i dalje traju, što stvara pritisak na vlasti“.
Fond skreće pažnju na to da bi politički pritisci i izgledi za prevremene izbore mogli podstaći populističke politike i odložiti strukturne reforme.
Posebno se kritikuju mere kao što su ograničenja trgovinskih marži, uz ocenu da „takve intervencije ne rešavaju osnovne strukturne faktore visokih cena i mogu narušiti poverenje u tržišnu ekonomiju“.
MMF zaključuje da bi svako skretanje sa dogovorenih reformskih ciljeva moglo ugroziti stečenu stabilnost i poverenje stranih investitora u srpsku ekonomiju.
Tagovi
