Strah od eksperimenta

U roku od 24 sata prisustvovala sam konferencijama koje su u srži imale za temu veštačku inteligenciju. Tematski, obe su govorile o budućnosti. Suštinski, kao da se nisu bavile istim svetom.

Prva konferencija, zovimo je naučnom, okupila je ljude koji se veštačkom inteligencijom bave poslovno. Oni godinama ozbiljno eksperimentišu sa AI i uspešno razvijaju sopstvene alate. Na njima grade, bez preterivanja, milionske poslove.

Druga, medijska konferencija, organizovana je od predstavnika ozbiljne medijske kuće, sa ciljem da prikaže kako će izgledati medijsko tržište u narednih pet godina. Tu već nastaje zanimljiv kontrast: mediji daju projekcije za pola decenije unapred, a naučnici/privrednici prave planove na šest meseci, jer toliko su brze promene na tržištu.

Na naučnoj konferenciji dominirala je radoznalost. Učesnici otvoreno govore o manama AI sistema. Znaju da nisu 100% pouzdani, da haluciniraju, da „podilaze“. ChatGPT je, kažu, najproblematičniji; prednost daju Google AI-u. Testiraju, proveravaju, uče. Stiče se utisak da se zabavljaju tokom procesa. Nemaju strah.

Na medijskoj konferenciji druga slika. Učesnici su novinari, urednici, predstavci kompanija i ljudi iz marketinga. Prema rezultatima predstavljene analize na konferenciji 57% ljudi ne koristi ili je još u fazi savladavanja osnovnih AI funkcija. Veštačka inteligencija je predstavljena kao sila koja preuzima sadržaj, ali i profesiju, ne kao tehnologija koju treba razumeti. Atmosfera: nesigurnost, strah, potreba da se javnosti stavi do znanja da se „ne zna šta nas čeka“.

Čini se da je na ovoj konferenciji nešto važno izostavljeno. AI nije najveća pretnja. Najveća pretnja je uređivačka politika koju je redakcija, u većini slučajeva, prepustila marketingu. Izgubili su svoj glavni adut – autentičan sadržaj. Između ostalog, kada klijent plati, može da objavi šta želi. Kada imaju malo klijenata, sadržaj postaje jednoličan, jer „komercijalan sadržaj“ onih koji plaćaju dominira. Svi gubimo, jer izgubilo se ono zbog čega je novinarstvo nekada postojalo: priča. Odgovorno tvrdim da kvalitetna priča publiku zanima. Nažalost, za dobre startap priče i mlade preduzetnike nema puno prostora, ukoliko nemaju budžet za PR. I to je redakcijska odluka.

Svidelo mi se jer su ispravno zaključili da, bez obzira na rezultate istraživanja, pažnja ljudi nije nestala. Ona je fokusirana tamo gde se kvalitet još uvek nudi. Ljudi i dalje gledaju dvosatne podkaste. Čitaju knjige, intervjue na nekoliko strana. Prate velike priče. Lojalni su kvalitetnim sadržajima, posebno ako mogu da nauče nešto novo.

Možda će vam biti zanimljivo da znate zaključak naučne konferencije. Zaključak je da ne možemo (i ne treba) 100% da se oslonimo na veštačku inteligenciju. Ljudsko iskustvo, intuicija, procena, mišljenje stručnjaka tokom procesa – sve ono što dolazi iz prakse i znanja, i dalje je cenjeno. I nezamenjivo. To su vrednosti koje AI ne može da oponaša. U krugovima naprednih korisnika, ljudska „ruka“ postaje vrednija nego ikad, AI je samo koristan alat. O tome sam već pisala.

Sada imate mogućnost da uporedite dva pogleda, dve industrije i dva mentaliteta. Ono što sami treba da odlučite je kome verovati: onima koji eksperimentišu ili onima koji imaju „glas“.