Bila je subota, osam sati ujutru, početak vikenda i ujedno početak kraja jedne, najblaže što bismo mogli da kažemo, turobne nedelje. Iako je to bila i prva nedelja meseca aprila, dani su bili hladni, temperatura se spustila do nule, a tokom noći je odlazila i u minus, jednog celog dana je padao sneg, kao i narednog, ali je onda polako prestao da pada, iako je hladan vetar bio stalno prisutan, dakle, nimalo prijatan početak ovog prolećnog meseca. U stanu je bilo mirno, ali to je tako moglo da izgleda samo neupućenima i naivnima, i dozvolite naratoru da se ovde otvori i da rizikuje i da uradi nešto čemu inače nije sklon, da pusti da iz njega izađu iskrene reči razumevanja i saosećanja, jer ovaj posao nije lak, kako to mnogi misle, jer ni naratoru nije uvek svejedno, uzmimo jedan primer…
CEO TEKST ČITANJE U NOVOM, SPECIJALNOM VASKRŠNJEM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
