Metaboličko zdravlje je izraz iz sveta zdravlja koji se danas često koristi i teško ga je izbeći. O njemu se mnogo govori, pišu se knjige, a influenseri ga predstavljaju kao ključ dugovečnosti. Ipak, ostaje pitanje: šta metaboličko zdravlje zapravo znači?
Ovaj pojam nije lako precizno definisati, delom zato što se najčešće odnosi na odsustvo metaboličkog sindroma — skupa međusobno povezanih zdravstvenih problema koji ukazuju na poremećaje u metabolizmu, odnosno u načinu na koji telo koristi i skladišti energiju. Metabolički sindrom se dijagnostikuje kada su prisutna najmanje tri od sledećih stanja: povećan obim struka, povišeni trigliceridi, nizak nivo „dobrog“ holesterola, povišen krvni pritisak i povišen nivo šećera u krvi. Ovi poremećaji značajno povećavaju rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2.
Veliki broj ljudi ne može se smatrati metabolički zdravim. Procene pokazuju da većina odrasle populacije ima neki stepen poremećaja koji obuhvataju kombinaciju gojaznosti, dijabetesa, hronične bolesti bubrega i kardiovaskularnih oboljenja, piše Njujork tajms.
Previše masti je glavni krivac
Jedan od glavnih uzroka ovih problema je višak masnog tkiva. Nakupljanje telesne masti, naročito u predelu stomaka, predstavlja važan deo metaboličke disfunkcije. Masne ćelije služe za skladištenje energije u vidu triglicerida, ali kada se duži vremenski period unosi više kalorija nego što se troši, kapacitet tih ćelija biva premašen. Tada masti počinju da se talože na mestima gde ne pripadaju, poput jetre i mišića.
Masne ćelije pritom oslobađaju zapaljenske supstance koje otežavaju delovanje insulina. Posledica je insulinska rezistencija, koja dodatno doprinosi gojenju. Na taj način nastaje začarani krug u kojem se gojaznost i metabolički poremećaji međusobno podstiču.
Gojaznost nije isključivo rezultat ishrane i fizičke neaktivnosti — genetika ima značajnu ulogu, kao i građa tela. Osobe koje višak masti uglavnom skladište u predelu stomaka češće imaju metaboličke probleme nego one kod kojih se mast taloži u bokovima i butinama. Jedan od razloga za to jeste što se potkožno masno tkivo i visceralna mast, koja okružuje unutrašnje organe, razlikuju na molekularnom nivou i imaju različit uticaj na zapaljenje u organizmu.
Višak masti je često praćen drugim problemima
Višak masnog tkiva često je praćen i drugim poremećajima. Može se posmatrati kao upozoravajući signal, slično lampici „check engine“ u automobilu, koji ukazuje na postojanje dodatnih metaboličkih faktora rizika. Kada postoji povećana količina masnog tkiva, važno je proveriti vrednosti holesterola, šećera u krvi i krvnog pritiska, jer one mogu pokazati u kom pravcu se metaboličko zdravlje dalje razvija.
Ne razvijaju svi ljudi sa viškom kilograma odmah iste probleme. Kod nekoga se prvo javlja povišen pritisak, kod drugoga poremećaj masnoća u krvi ili dijabetes tipa 2. Međutim, kako metabolička disfunkcija napreduje, često dolazi do istovremenog razvoja više poremećaja. Zbog toga je važno pratiti promene tokom vremena. Čak i ako vrednosti još nisu izrazito povišene, njihovo postepeno pogoršanje može biti znak da se stanje kreće u pogrešnom pravcu.
Može dovesti do hroničnih bolesti
Vremenom, ovi metabolički faktori rizika mogu ozbiljno narušiti zdravlje. Povišen krvni pritisak oštećuje krvne sudove i dovodi do njihovog ukrućenja, što pogoduje stvaranju naslaga koje mogu izazvati srčani ili moždani udar. Takođe povećava opterećenje srca i bubrega, čime raste rizik od srčane slabosti i bubrežnih bolesti.
Dijabetes oštećuje krvne sudove i filtracione jedinice u bubrezima. Insulinska rezistencija i nakupljanje masti u jetri mogu dovesti do masne bolesti jetre povezane sa metaboličkom disfunkcijom, stanja koje može izazvati zapaljenje i trajno ožiljavanje jetre. Pored toga, najmanje 13 vrsta karcinoma, uključujući rak dojke, debelog creva, materice, jetre i pankreasa, češće se javlja kod osoba sa viškom kilograma, a povišen nivo insulina može ubrzati rast tumora.
Najbolji način lečenja je prevencija
Dostizanje zdrave telesne težine predstavlja ključni prvi korak. Lekari najčešće savetuju promene životnih navika: prestanak pušenja, povećanje fizičke aktivnosti, primenu uravnotežene ishrane zdrave za srce i dovoljno sna. Ako sve to deluje previše zahtevno, prestanak pušenja treba postaviti kao prioritet, jer je pušenje povezano sa većom količinom visceralne masti, oštećenjem krvnih sudova i povećanom insulinskom rezistencijom.
Važno je, u dogovoru sa lekarom, utvrditi koji aspekt metaboličkog zdravlja zahteva najviše pažnje — da li je to krvni pritisak, holesterol ili nivo šećera u krvi. Promene načina života najbolje je uklapati u svakodnevne navike, na primer kroz češće pripremanje hrane kod kuće, čime se smanjuje unos soli i kalorija.
Fizička aktivnost pomaže u regulaciji telesne težine, ali i direktno smanjuje insulinsku rezistenciju. Preporučuje se najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno, uz vežbe snage dva puta nedeljno. Čak i male promene, poput šetnje tokom pauze, korišćenja stepenica ili parkiranja dalje od odredišta, mogu napraviti razliku.
Ipak, kod nekih ljudi promene životnog stila nisu dovoljne. U tim slučajevima, savremeni lekovi mogu biti veoma efikasni u smanjenju gojaznosti i rizika od metaboličkog sindroma, dijabetesa i srčanih bolesti. Rana faza predstavlja najbolju priliku da se proces zaustavi ili preokrene i spreči dalje pogoršanje.
Tagovi
