Lansiranje raketa: Indija je u sredu rano ujutru (utorak uveče po srednjeevropskom vremenu) saopštila da je pokrenula vojnu operaciju protiv Pakistana, pogodivši „terorističku infrastrukturu“ u Pakistanu i Kašmiru pod pakistanskom upravom, što predstavlja značajnu eskalaciju tenzija između dva suseda.
Lokacije: Indija navodi da je ukupno pogođeno devet lokacija. Pakistan je naveo da je napadnuto pet lokacija, od kojih su tri u Kašmiru pod pakistanskom upravom, a dve u pakistanskoj provinciji Punjab.
Žrtve: Najmanje osam osoba su poginule, saopštio je Pakistan.
Šta je Indija rekla nakon toga: „Pravda je zadovoljena“, napisala je Indijska vojska na platformi X u kratkom saopštenju, prvom od početka operacije. „Jai Hind!“ (Pobeda Indiji)
Odgovor Pakistana: Pakistanska vojska tvrdi da je oborila tri aviona Indijskog ratnog vazduhoplovstva. Pakistanski premijer Muhammad Shehbaz Sharif izjavio je da zemlja „ima svako pravo da pruži dostojan odgovor na ovaj čin rata koji je nametnula Indija i da se daje dostojan odgovor“. Vojni portparol je rekao da će zemlja „odgovoriti na to u vreme i na mestu po svom izboru“.
POZADINA ESKALACIJE
Dana 22. aprila, 26 ljudi u dolini Baisaran u Kašmiru ubili su militanti koji su im prišli i pucali na njih. Još 17 ljudi je povređeno.
Prema vladinom popisu mrtvih, osim jednog lokalnog Kašmirca, svi ostali su bili hinduistički turisti. Iskazi povređenih i preživelih sugerišu da su mnogi bili meta nakon što su upitani o svojoj veri. Napad, koji se dogodio blizu Pahalgama, grada u južnom delu Kašmira pod indijskom upravom, bio je jedan od najgorih na indijske civile u poslednjih nekoliko decenija.
Grupa koja sebe naziva Front otpora pojavila se na društvenim mrežama i preuzela odgovornost. Indijski zvaničnici privatno kažu da je grupa posrednik za Lashkar-e-Taiba, terorističku organizaciju sa sedištem u Pakistanu.
U Kašmiru, indijske bezbednosne snage započele su obimnu operaciju, uhapsivši hiljade ljudi.
Šta je Pakistan rekao?
Pakistan poriče da pruža državnu podršku militanstvu u Kašmiru, iako njegovi lideri često izražavaju solidarnost sa Kašmircima koji žele nezavisnost od Indije. Pakistan priznaje da je tokom 1990-ih pružao finansiranje i obuku militantnim grupama.
Nakon napada 22. aprila u Kašmiru, pakistanski ministar odbrane, Khawaja Muhammad Asif, tvrdio je da su grupe poput Lashkar-e-Taiba prestale da postoje.
Majid Nizami, stručnjak za džihadističke grupe sa sedištem u Lahoreu, Pakistan, rekao je da je pojačani nadzor Finansijske akcijske grupe, globalnog finansijskog nadzornog tela sa sedištem u Parizu, izvršio pritisak na Pakistan da uvede ograničenja na lidere Lashkar-e-Taiba i zapleni finansijska sredstva grupe. Pojačane kontrole granica od strane Indije takođe su učinile infiltraciju preko Linije kontrole, koja deli Kašmir na oblasti pod kontrolom Indije i Pakistana, „skoro nemogućom“, rekao je Nizami.
Koji su koreni spora?
Koreni sukoba u Kašmiru vuku poreklo iz podela Britanske Indije 1947. godine, što je dovelo do stvaranja predominantno hinduističke Indije i predominantno muslimanskog Pakistana.
U oktobru te godine, hinduistički monarh muslimanske većinske kneževine Kašmir pristupio je Indiji, ali je Pakistan polagao pravo na teritoriju i pokušao da je preuzme vojnom silom. Sporazum posredovan od strane Ujedinjenih nacija 1949. godine uspostavio je liniju prekida vatre, podelivši Kašmir.
Nakon ratova 1965. i 1971. godine, linija prekida vatre postala je Linija kontrole, pri čemu Indija poseduje oko dve trećine Kašmira, a Pakistan ostatak. Međutim, spor ostaje nerešen.
Da li je Pakistan podržavao militanstvo u Kašmiru?
Pobuna u delu Kašmira pod indijskom upravom započela je 1980-ih, prvenstveno izazvana lokalnim nezadovoljstvom, a Pakistan je kasnije podržavao neke grupe, kažu stručnjaci.
Lokalni izbori 1987. godine smatrani su naširoko nameštenim, što je išlo na štetu koalicije muslimanskih stranaka. „To je navelo kašmirske političke aktiviste da zaključe da nikada ne mogu ostvariti svoje političke zahteve na izborima“, rekao je Christopher Clary, vanredni profesor političkih nauka na Univerzitetu u Albanyju.
„Pojavila se uglavnom domaća pobuna“, rekao je, „ali je tokom narednih nekoliko godina bila prisvojena od strane grupa sa sedištem u Pakistanu.“
Među pobunjeničkim grupama usmerenim na Kašmir koje su se pojavile, neke su podržavale nezavisnost regiona, dok su druge želele da indijski deo Kašmira preuzme Pakistan.
Tokom 1990-ih, Pakistan je pružao obuku i drugu podršku nekoliko militantnih grupa koje su delovale u Kašmiru i unutar Pakistana. Ovo učešće su kasnije priznali nekoliko visokih pakistanskih zvaničnika, uključujući bivšeg vojnog vladara Perveza Musharrafa.
Pobuna je počela da jenjava oko 2002. godine, kada je Pakistan zabranio Lashkar-e-Taiba i Jaish-e-Muhammad, još jednu veliku militantnu grupu, iako je Lashkar-e-Taiba nastavila da deluje pod pseudonimima. Proglašen je prekid vatre i započet je mirovni proces sa Indijom, što su neki posmatrači povezali sa pritiskom Sjedinjenih Američkih Država nakon njihove intervencije u Avganistanu posle 11. septembra.
Mirovni proces se srušio nakon napada u Mumbaju, Indija, 2008. godine, u kojima je ubijeno 166 ljudi, a koji su pripisani Lashkar-e-Taiba.
Hoće li Indija i Pakistan zaratiti?
Stručnjaci kažu da vojna konfrontacija između Indije i Pakistana, obe naoružane nuklearnim oružjem, nosi rizik od brze eskalacije koju bi bilo teško obuzdati. Ali Indija je uglavnom nesputana bilo kakvim globalnim pritiskom da ograniči svoj odgovor, i poslednjih godina postala je brža u pokazivanju svoje snage kako su rasli njena diplomatska i ekonomska moć.
Vlade Irana i Saudijske Arabije razgovarale su sa obe strane, a iranski ministar spoljnih poslova javno je ponudio posredovanje. Ujedinjene nacije i Evropska unija pozvale su na uzdržanost i dijalog. Dana 1. maja, državni sekretar Marko Rubio razgovarao je odvojeno sa premijerom Pakistana Shehbazom Sharifom i indijskim ministrom spoljnih poslova S. Jaishankarom.
Analitičari kažu da Indija tumači izraze podrške mnogih zemalja za njenu potragu za pravdom kao zeleno svetlo za bilo koje mere koje preduzme.
Ali Indija, kažu analitičari, može biti ograničena rizikom od izlaganja vojske koja je još uvek u procesu transformacije. Takva ograničenja, kažu stručnjaci, mogla bi navesti gospodina Modija da izabere precizniju opciju — poput ograničenih vazdušnih udara ili prepada specijalnih snaga blizu granice sa Pakistanom — što smiruje javni gnev, smanjuje rizik od neugodnih grešaka i izbegava eskalirajuću odmazdu.
Kakav je sada status Kašmira?
Indija i Pakistan su vodili tri rata zbog Kašmira, a bilo je brojnih vojnih upada, policijskih operacija i terorističkih napada u kojima su militanti ubili desetine civila, uključujući hinduističke hodočasnike.
Od poslednjeg izbijanja rata 1999. godine, Kašmir je ostao jedno od najviše militarizovanih mesta na svetu. Indija i Pakistan su nekoliko puta bili na ivici rata, uključujući 2019. godine, kada je samoubilački bombaški napad u Kašmiru ubio najmanje 40 indijskih vojnika.
Godine 2019, vlada premijera Narendre Modija opozvala je deo indijskog ustava koji je davao poluautonomiju državi Džamu i Kašmir. Ovaj potez, kojim se Džamu i Kašmir, kako je poznat indijski deo regiona, u potpunosti integriše, bio je deo njegove hinduističke nacionalističke agende.
Njegova vlada je započela direktnu upravu nad teritorijom iz Nju Delhija — dovodeći ogromno bezbednosno prisustvo u region i prekidajući komunikacije sa spoljnim svetom. Zatvorila je hiljade ljudi, uključujući političke lidere, aktiviste za ljudska prava i civile, i suspendovala demokratiju na nekoliko godina.
Pakistan je osudio poteze Indije. Ali nasilni nemiri su izbili i u delu Kašmira pod kontrolom Pakistana. Protesti tamo odražavaju opšte osećanje nezadovoljstva pakistanskom vladavinom.
Direktna vladavina Indije ublažila je izbijanja nasilja u delu Kašmira koji kontroliše. Prošle godine je takođe obnovljeno glasanje. Ali nezadovoljstvo strankom gospodina Modija, posebno zbog toga koliko strogo policija kontroliše živote Kašmiraca, i dalje postoji.
