Ustajući lav
Premijer Izraela, Benjamin Netanjahu, izjavio je da će operacija, nazvana „Ustajući lav“, trajati „više dana“ i da joj je cilj „potiskivanje iranske pretnje po sam opstanak Izraela“. Nagovestio je da bi operacija mogla biti duga i teška, rekavši da „izraelski građani možda budu morali da ostanu u skloništima duže vreme“.
Netanjahu je rekao da je jedan od ciljeva nuklearni objekat u Natanzu, ključno mesto za obogaćivanje uranijuma.
100 dronova
Portparol izraelske vojske rekao je za Rojters da je 100 dronova u putu ka Izraelu i da su u toku napori da se oni obore. „Očekuju nas teški sati“, rekao je portparol. Ministar odbrane Izraela, Izrael Kac, proglasio je „posebno stanje“ nakon što je zemlja pokrenula napade, navodeći da se očekuje iranski odgovor.
Zatvoren Ben Gurion
Aerodrom Ben Gurion u Tel Avivu zatvoren je do daljeg, a izraelske jedinice protivvazdušne odbrane stavljene su u stanje visoke pripravnosti.
Ubistvo Salamija
Komandant Revolucionarne garde Hosein Salami ubijen je u napadima, a sedište garde u Teheranu je pogođeno. Revolucionarna garda saopštila je da će Izrael „platiti visoku cenu“ za ovaj napad. Izraelski udari su, prema navodima iranske državne televizije, ubili i generala Mohamada Bagerija, načelnika Generalštaba iranskih oružanih snaga.
Ubistvo nuklearnih naučnika
Iranska televizija Press TV javlja da je bilo više poginulih u izraelskim napadima. Državna televizija navodi da je pet osoba ubijeno u Teheranu, a da je mnogo više ranjenih širom zemlje.
Takođe se izveštava da su ubijeni i nuklearni naučnici Ferejdun Abasi i Mohamad Mehdi Tehranči.
Najava odmazde Irana
Vrhovni vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, poručio je da će Izrael „dobiti oštru kaznu“ nakon napada u petak rano ujutru. Potvrdio je da je u napadima poginulo više komandanata i naučnika, upozorivši da je Izrael „sam sebi pripremio gorku sudbinu“.
Iransko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će Sjedinjene Američke Države – kao glavni saveznik Izraela – snositi odgovornost za posledice „izraelskog avanturizma“. U saopštenju se navodi da izraelski napad „izlaže globalnu bezbednost neviđenoj pretnji“ i poziva međunarodnu zajednicu da ga osudi.
Izraelski ambasador pri Ujedinjenim nacijama izjavio je da Izrael vodi stalni dijalog sa SAD-om, ali da je odluka o napadu na Iran bila nezavisna izraelska odluka.
Tramp: „Iran ne sme doći do nuklearne bombe“
Donald Tramp izjavio je da Iran ne sme doći u posed nuklearne bombe i da se SAD nadaju povratku za pregovarački sto. U intervjuu za Fox News, nakon početka izraelskih udara na Iran, Tramp je rekao: „Iran ne može imati nuklearnu bombu i nadamo se da ćemo se vratiti pregovorima. Videćemo. Nekoliko ljudi na vlasti se neće vratiti“, prenela je novinarka Dženifer Grifin na mreži X.
Tramp će učestvovati na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost u petak ujutru, nakon napada. Sednica će biti održana u 11 sati po lokalnom vremenu (15:00 GMT), saopštila je Bela kuća.
SAD nisu učestvovale u napadima.
„Večeras je Izrael samostalno delovao protiv Irana. Mi nismo uključeni u napade na Iran i naš glavni prioritet je zaštita američkih snaga u regionu. Izrael nas je obavestio da smatra da je ova akcija bila neophodna za njegovu samoodbranu“, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio.
Nuklearni nadzornik UN potvrdio je u petak da su izraelski udari bili usmereni ka iranskom postrojenju za obogaćivanje uranijuma, dodajući da „pomno prati ovu veoma zabrinjavajuću situaciju“.
Cene nafte skočile su za više od 7% u petak, dostigavši najviši nivo u poslednjih nekoliko meseci, nakon što je Izrael potvrdio da je izveo udare na Iran, čime su tenzije na Bliskom istoku dramatično eskalirale i izazvale zabrinutost zbog mogućih poremećaja u snabdevanju naftom.
Svetski lideri izrazili su zabrinutost zbog napada.
Premijer Novog Zelanda, Kristofer Lakson, rekao je da su izraelski udari na Iran „veoma neželjen razvoj događaja“. Ministarka spoljnih poslova Australije, Peni Vong, izjavila je da je vlada „uznemirena“.
Ranije upozorenje Amerike
Američke obaveštajne agencije upozoravale su još od februara da će Izrael verovatno pokušati da napadne objekte ključne za iranski nuklearni program ove godine.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu više puta je zagovarao vojnu opciju kako bi se zaustavio iranski nuklearni program.
Nedavni američki obaveštajni izveštaji navode da Izrael pokušava da iskoristi štetu nanetu nakon što je u oktobru bombardovao iranske objekte za proizvodnju raketa i protivvazdušnu odbranu.
Jedan od tih izveštaja takođe navodi da Izrael i dalje teži širem cilju – izazivanju promene režima u Iranu.
Izrael vidi Iran kao egzistencijalnu pretnju
Godinama tvrdi da ima najviše toga da izgubi ako Iran, koji odbija da prizna pravo Izraela na postojanje, razvije nuklearnu bombu.
Izrael i Iran vode prikriveni rat preko posrednika i tajnih operacija već decenijama. Teheran podržava oružane grupe u regionu koje su bile u direktnom sukobu sa Izraelom, poput Hezbolaha u Libanu, Hamasa u Gazi i Huta u Jemenu.
Od početka izraelskog rata u Gazi, napadi grupa koje podržava Iran eskalirali su u znak solidarnosti sa Palestincima.
Netanjahu se suočava s ozbiljnim problemima kod kuće
Protivljenje novom zakonu o vojnoj obavezi izazvalo je politički zastoj, a izraelski parlament, Kneset, sastao se radi razgovora o svom raspuštanju – što bi moglo dovesti do prevremenih izbora, na kojima bi, prema anketama, Netanjahu izgubio.
Parlament je u sredu odbacio predlog o raspuštanju, čime je Netanjahu dobio više vremena da reši krizu.
Zašto baš sada
Nuklearni nadzornik Ujedinjenih nacija usvojio je u četvrtak rezoluciju kojom se Iran proglašava krivim za kršenje obaveza u okviru Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja.
Teheran je uzvratio najavom da će pojačati svoje nuklearne aktivnosti, upozorivši da „nema izbora osim da odgovori“.
Uranijum je nuklearno gorivo koje, kada se visoko obogati, može da se koristi za pravljenje bombe. Iran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo u mirnodopske svrhe.
