Država planira da uvede Nacionalni jednošalterski sistem za sve poslove u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom robe.
To znači da će se sva papirologija završavati na jednoj internet platformi, ali tek od 1. januara 2027. godine, pod uslovom da rešenja iz nacrta zakona koji je upravo stavljen na javnu raspravu dobiju većinu glasova u Skupštini.
Kako bi funkcionisao jednošalterski sistem?
Osnovna ideja je da se podnošenje svih zahteva, dozvola i drugih isprava obavlja elektronski, preko portala Nacionalnog jednošalterskog sistema.
Da bi dokumenti bili važeći, moraće da budu potpisani elektronskim potpisom. Ipak, nacrt zakona predviđa i izuzetke. U prelaznom periodu, dok se jednošalterski sistem potpuno ne uspostavi, biće moguće slati i obična skenirana dokumenta.
Takođe, papirna dokumenta će se i dalje izdavati, ali samo kada su neophodna za procedure u inostranstvu. Sva dokumenta predata kroz sistem čuvaće se u digitalnoj arhivi deset godina.
uprava carina kao centar nove platforme
Predviđeno je da glavni administrator budućeg jednošalterskog sistema bude Uprava carina. Njen zadatak je, kako je navedeno, da osigura da platforma radi bez smetnji i da koordinira rad svih učesnika.
Korisnici sistema podeljeni su u dve grupe: u jednoj su privrednici i građani koji podnose zahteve, a u drugoj državne institucije koje izdaju potrebne dozvole, poput ministarstava, agencija i inspekcija. Cilj je da njihova komunikacija i razmena dokumenata idu isključivo preko ovog jedinstvenog sistema, obrazložili su iz Ministarstva finansija.
rokovi i kazne
Državnim institucijama, prema Nacrtu, ostavljen je rok od šest meseci da se tehnički povežu na novi jednošalterski sistem, kao i tri meseca od početka njegove primene da u njega unesu sve dozvole koje su ranije izdale, a koje još uvek važe.
Nacrt predviđa i visoke kazne za one institucije koje ne ispune svoje obaveze i ne prilagode se novom načinu rada, koje se kreću od 200.000 do čak 2.000.000 dinara.
Javna rasprava o ovom Nacrtu trajaće do 29. septembra.
Tagovi
