Dok se „troška“ rok koji su Sjedinjene Američke Države postavile za prenos ruskog vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS), pregovori o ulasku mađarskog MOL-a u strateško partnerstvo sa Srbijom ulaze u završnu fazu.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je cilj da se pregovori većinskih vlasnika NIS-a i mađarskog MOL-a o prodaji ruskog udela završe pre kraja ove nedelje i da bude potpisan obavezujući sporazum. Najavila je i potpisivanje međudržavnog sporazum o saradnji u oblasti energetike i partnerstvu u NIS-u.
Nije, međutim, samo važno ko će zameniti Gaspromnjeft, već pod kojim uslovima će se to desiti. Stručna javnost upozorava da bi puka zamena jednog dominantnog stranog vlasnika drugim, bez suštinske promene strukture upravljanja, Srbiju ponovo dovela u podređen položaj.
Senka aranžmana iz 2008. godine
Da bi se razumelo šta Srbija ne sme da potpiše sa Mađarima, neophodno je da se podsetimo šta je potpisano sa Rusima. Energetski sporazum ratifikovan u Skupštini Srbije 2008. godine, koji je važio kao osnova za prodaju 51 odsto NIS-a za 400 miliona evra, sadrži klauzule da će ruska strana u novoosnovanim kompanijama imati udeo od najmanje 51 odsto, dok je srpska strana bila limitirana na najviše 49 procenata.
Tu je i stavka koja je Gaspromnjeftu garantovala pravo na operativno upravljanje NIS-om, uz obavezu Vlade da štiti tržište derivata.
Sporazum je potpisan na period od 30 godina, uz automatsko produženje za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi raskid.
promeniti model strateškog partnerstva
Aleksandar Matković, naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka, izričit je u stavu da se model strateškog partnerstva mora korenito promeniti.
On smatra da, ukoliko se žele izbeći greške iz prošlosti, država ne sme prepustiti kormilo novom partneru bez zaštitnih mehanizama.
„Ako je naučena lekcija iz aranžmana sa Rusijom, Gaspromom i Gaspromnjeftom, onda prvi uslov novog sporazuma mora biti da država Srbija zadrži ili poveća efektivnu kontrolu nad NIS‑om i ključnom energetskom infrastrukturom, a ne da je predaje drugom monopolisti uz politički marketing o strateškom partnerstvu“, ocenjuje Matković.
Precizira da to podrazumeva potpunu transparentnost svih obaveza, bez tajnih aneksa i klauzula, sa obaveznim objavljivanjem ugovora. Prema njegovim rečima, neophodne su jasne garancije da strateške odluke o cenama, investicijama i pravcu dalje diversifikacije snabdevanja donosi Srbija u javnom interesu, a ne akcionari u Budimpešti, Moskvi ili bilo kom drugom centru moći.
Matković posebno upozorava na konkretne klauzule koje bi mogle biti štetne po dugoročne interese zemlje.
„Ono što nipošto ne sme da se nađe u tim sporazumima jesu odredbe koje nas dugoročno vezuju za jednog dobavljača ili jednu rutu snabdevanja, kao i bilo kakve klauzule kojima se Srbija odriče prava da poveća svoj vlasnički udeo, preispituje ugovor ili uvede strožu regulaciju u slučaju zloupotrebe tržišne moći. Bez mogućnosti da država poveća svoj udeo u NIS‑u i bez zakonski zagarantovanog prava da menja pravila u korist javnog interesa, opet ćemo završiti u poziciji taoca kao što je bilo sa Gaspromom, samo sa novim imenom partnera”, naglašava Matković.
Geopolitički pritisak
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto potvrdio je da Vlada Mađarske podržava nameru MOL-a da otkupi akcije u NIS-u jer bi to obezbedilo ogroman iskorak u pogledu bezbednosti snabdevanja Centralne Evrope.
U isto vreme demantovao je da MOL razmatra zatvaranje rafinerije u Pančevu i najavio da bi međunarodni sporazum sadržao sve strateške elemente saradnje.
Međutim, nad čitavim procesom nadvija se senka postojećeg međudržavnog sporazuma sa Rusijom. Predsednik Rusije Vladimir Putin krajem decembra je izjavio da Rusija ima ideje o tome kako, na koji način i u kom pravcu bi moglo da se krene napred (u vezi rešavanja situacije sa NIS-om koji je pod sankcijama SAD), ali je i upozorio na pravne obaveze Srbije.
Putin je podsetio da postoji međuvladin sporazum sa Srbijom (iz 2008. godine) u vezi sa usvajanjem bilo kakvih ograničenja u vezi sa tom kompanijom.
„Pretpostavljamo da će prijateljsko rukovodstvo Srbije imati ovo na umu i ispuniti svoje obaveze. U suprotnom, postavlja se pitanje: kako možemo da uložimo novac u ekonomiju zemlje i gde su garancije bezbednosti ako čak ni međuvladini sporazumi ne funkcionišu“, rekao je Putin.
Institucionalni vakuum
Dodatni rizik u procesu sklapanja novog ugovora predstavlja potpuna praznina kada je reč o kontrolnim institucijama, upozorava Matković, , koji je nedavno na tu temu objavio knjigu „Mehanizam za kontrolu stranih direktnih ulaganja“ sa predlogom zakona za uspostavljanje takvog tela u Srbiji.
„Mi nemamo ni osnovne institucije koje su eksplicitno namenjene bezbednosnoj proveri stranih ulaganja, poput mehanizma za kontrolu stranih ulaganja, čiji je posao da proveri da li jednu kompaniju kontroliše strana država, služba ili matična kompanija na način koji šteti Srbiji”, ističe naš sagovornik.
NIS je, prema njegovim rečima, primer koji očigledno dokazuje potrebu za takvom institucijom.
„U njegovom slučaju su se te tri stvari preplele, sve na štetu Srbije. Mi čak nismo ništa ni znali o pregovorima (o preuzimanju većinskog vlasništva) jer Rusi nisu hteli nikakve informacije da dele, što je ponižavajuće za jednu zemlju”, zaključuje Matović.
Podsećamo da je ministarka energetike izjavila i da će posle potpisivanja obavezujućeg sporazuma o prodaji ruskog udela u NIS-u biti poslat zahtev SAD-u za produženje licence za rad te kompanije. SAD su inače dale rok do 24. marta za prenos ruskog vlasništva u NIS-u.
Tagovi
