Na naslovnoj strani novog specijalnog izdanja Nedeljnika čeka vas analiza dana koji je zauvek promenio Srbiju, podsećajući kako je izgledala zemlja neposredno pre tragedije, pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. u 11:52 časova.
U tekstu, koji secira period pre i posle nesreće, Dušan Telesković detaljno opisuje stanje društva. Dan pre tragedije obeležili su masovni protesti, blokada Starog savskog mosta, štrajk prosvetara i političke tenzije oko projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra.
Kako je tragedija u Novom Sadu bila metaforički slom države i čas istine jednog poretka, a ne samo nesreća izazvana tehničkim propustima. Nadstrešnica je pala kao neizbežni ishod sistema u kojem se poslovi dodeljuju na osnovu lojalnosti, a ne stručnosti, kao posledica lanca poslušnosti i ćutanja.
Dan koji je zauvek promenio Srbiju
U tekstu „Dan koji je zauvek promenio Srbiju“, opisuje se kako je pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra 2024. postao simbol urušavanja sistema izgrađenog na korupciji, javašluku i poslušnosti. Autor objašnjava da je tragedija posledica Vučićevog modela vlasti u kojem se poslovi dodeljuju podobnima, institucije su zarobljene, a odgovornost izostaje.
„Dodeljivanje takvih poslova podobnim Vučićevim tajkunima je, naizgled, zakonski „pokriveno“ tenderima, javnim nabavkama i podizvođačkim radovima, iako je opet javna tajna da te poslove ne mogu da dobiju čisto tržišne kompanije, ako su uopšte i uspele da opstanu u poslednjih 10 godina, bez dilova sa „naprednjacima“. Kolike su razmere korupcije u tome, teško se može sa preciznošću utvrditi iz prostog razloga što se korupcija ne može tačno izmeriti“, piše Telesković.
Nerazrešena konfuzija odnosa eu prema vučiću
Zoran Panović u svojoj analizi piše da poseta Ursule fon der Lajen nije razrešila konfuziju oko odnosa Evropske unije prema režimu Aleksandra Vučića, već je samo produbila utisak o evropskom licemerju i formalnosti briselskih „rokova za reforme“. Panović ukazuje da EU ovog puta ne pritiska Vučića da raspiše izbore jer nije sigurna u njegovu pobedu, dok opozicija mora da uveri Brisel da je pouzdana alternativa, kao što je to nekad učinila Srpska napredna stranka.
„Ako bismo bili cinični, mogli bismo reći da EU ne forsira Vučića da raspiše izbore zato što ovoga puta nije sigurna da će pobediti na njima. Praksa je pokazala da tektonskih promena ni 2000. ni 2012. nije moglo biti bez podrške Zapada, dakle i EU. I famozna ’studentska lista’ mora da uveri EU da je baš ona pouzdana alternativa, kao što je to 2011. uradila SNS i trasirala preuzimanje vlasti 2012.“, piše Zoran Panović.
Pad nadstrešnice – posledica delovanja organizovane kriminalne grupe
Profesor Ognjen Radonjić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i član Anketne komisije za ispitivanje tragedije na novosadskoj železničkoj stanici, zaključuje da je pad nadstrešnice posledica delovanja organizovane kriminalne grupe. Radonjih piše da se u izveštaju Anketne komisije navodi da je država Srbija povredila pravo na život 17 građana jer nije uspostavila pravni okvir koji bi sprečio rizike, a da su korupcija i politički pritisci sistematski onemogućili istinsku istragu.
„U zaključku tog izveštaja stoji da, na osnovu dostupne i dokumentacije koja nam je dostavljena, AK smatra da je urušavanje nadstrešnice posledica delovanja organizovane kriminalne grupe i da postoje osnovi sumnje da se na čelu te kriminalne grupe nalazi predsednik Republike Aleksandar Vučić. Zbog toga je AK pozvala Javno tužilaštvo za organizovani kriminal da proširi istragu i da neke saradnike predsednika Republike sasluša kao svedoke, a neke i kao osumnjičene“, piše Ognjen Radonjić.
prestonica društva koje pešači ka promeni
Godinu dana nakon tragedije u Novom Sadu, Zoran Strika piše o gradu koji je prvi postao mesto velikih protesta, policijskog nasilja i političkih tenzija, dok vozovi prolaze, ali ne staju na nedovršenu železničku stanicu koja podseća na izgubljene živote. On opisuje kako građani i studenti, uprkos represiji vlasti, nastavljaju da izlaze na ulice, traže pravdu i pokazuju solidarnost kroz proteste, pešačenja i druge oblike građanskog aktivizma.
„Ponavljaju se rečenice, ponavljaju se slike, pogotovo sa policajcima u, kako se to kaže, opremi za razbijanje demonstracija, a suštinski u opremi za razbijanje ljudi. Novi Sad je bio prvi grad u kom je organizovan veliki protest, prvi grad u kom je došlo do nasilja i do privođenja, prvi grad sa političkim zatvorenicima, prvi grad sa policijom kod fakulteta, prvi grad koji je dobio „ćacija“, prvi grad koji je ponudio gradonačelnika i premijera koji su platili ceh nasilnika u sopstvenim redovima i prvi grad u kom se zapucalo“, piše Zoran Strika.
Studenti kao ključni politički akteri
Luka Lukić i Milana Milošević pišu kako je studentski pokret prerastao u ključnog političkog aktera i predvodnika masovnih protesta širom Srbije. Politikolog Dušan Milenković i sociolog Dalibor Petrović ocenjuju da su studenti postali veći politički i društveni faktor od Srpske napredne stranke, dok se građanski i studentski protesti stapaju u novu formu organizovanog građanskog aktivizma.
„Generacija današnjih studenata dugo je važila za apolitičnu i nezainteresovanu za društvena pitanja. Upravo zato mnoge je iznenadilo kada su, posle tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu, postali glavni predvodnici masovnih protesta širom Srbije. Ta snaga studentskog bunta, međutim, nije se pojavila preko noći. Prvi put posle mnogo godina studenti su se zajednički i organizovano uključili u proteste nakon tragedija u beogradskoj Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Dubona i Veliko Orašje kod Mladenovca, u maju 2023. godine“, pišu Luka Lukić i Milana Milošević.
„Kad me je BIA pozvala na kafu“
Dragoljub Draža Petrović u svom duhovitom pismu Ante Tomiću piše o sopstvenom susretu sa službom bezbednosti, kada ga je BIA pozvala na kafu. Kroz ironiju i šalu na sopstveni račun Petrović razmatra opsesiju Srba idejom da ih „služba“ prati, tvrdeći da je danas ulogu tajne policije preuzeo tabloidni medijski aparat.
„Nećeš verovati, u zgradi BIA nisu me mučili, vezivali, šamarali, polivali vodom niti tukli pendrekom po tabanima, bili su vrlo ljubazni, čak sam ih u jednom trenutku pitao da li mogu da zapalim cigaretu i odmah su mi uz kafu doneli veliku pikslu iako je pušenje u prostorijama „službe“ zabranjeno, mada u onim špijunskim trilerima uvek neki špijun pravi kolutove od dima u poluzamračenoj sobi sa navučenim venecijanerima u kojoj se vrti ventilator“, piše Dragoljub Draža Petrović.
Stvaranje Velikog Izraela
Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, piše da ultranacionalistička izraelska vlada koristi Gazu kao prividni cilj, dok je stvarni fokus Zapadna obala, sa namerom da stvori tzv. Veliki Izrael kroz kolonizaciju, zakonodavne inicijative i infrastrukturu poput „Auto-puta suverenosti“. Palestinci su u oslabljenoj poziciji zbog vojne, policijske i ekonomske kontrole Izraela, unutrašnjih podela i pritiska kolonista, dok međunarodni akteri, posebno Saudijska Arabija i SAD, igraju ključnu ulogu u balansiranju regiona i očuvanju primirja u Gazi.
„Glavni arhitekta aneksionog plana je ministar ekonomije Smotrih. On je javno predstavio mapu Judeje i Samarije koja predviđa da 82 odsto teritorije u potpunosti pređe pod suverenitet Izraela, a da preostalih 18 odsto bude pod ograničenom vlašću Palestinske samouprave. Međutim, kolonizacija Zapadne obale, ili kako je Palestinci oslovljavaju „Produžena Nakba“, počela je sa premijerom Jicakom Rabinom pre više od 30 godina“, piše Željko Pantelić.
Gama, laki helikopter za lov na tačkaste mete
Aleksandar Radić u svojoj vojnoj analizi piše o GAMA helikopteru, lakoj protivoklopnoj letelici nastaloj kombinovanjem francuske „Gazele“ i sovjetske rakete „Maljutka“, koja je u JNA i kasnije u VRS služila za lov na tenkove i tačkaste ciljeve. Posade „game“ tokom ratova početkom 1990‑ih letele su sa improvizovanih baza, koristeći taktičku veštinu i sreću da prežive dok uništavaju neprijateljsku tehniku, često izlažući letelice riziku od PVO i pešadijske vatre.
„Naziv GAMA za laki helikopter naoružan sa četiri protivoklopne vođene rakete (POVR) „maljutka“ u stvari je skraćenica od naziva letelice i rakete – GAzela-MAljutka. Od zvučnog imena u crnohumornom maniru u avijaciji su izmislili nadimak za pripadnike eskadrila naoružanih tim letelicama – „gamad“. U praksi posade GAMA uradile su puno posla u ratu, pozivani su da dejstvuju „maljutkama“ jer su odlično utrenirani za svoj posao – lov na tačkaste mete“, piše Aleksandar Radić.
Britanski ambasador u Srbiji o Berlinskom procesu
Britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson opisuje u tekstu učešće Velike Britanije u Berlinskom procesu, naglašavajući da UK, iako nije više član EU, podržava zemlje Zapadnog Balkana na putu ka članstvu kroz reforme, regionalnu saradnju i jačanje demokratskih institucija. Tokom Samita u Londonu, fokus je bio na ekonomskom rastu, bezbednosti i migracijama, dok su paralelni sastanci i konferencije povezali lidere vlada, biznisa i civilnog društva u cilju unapređenja trgovine i zajedničkog regionalnog tržišta.
„Poslovni ljudi su frustrirani kada politika staje na put rastu, stvarajući veštačke barijere slobodnom kretanju robe, usluga, kapitala i ljudi. Pojedinačno, zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, prilično su mala tržišta. Stvaranje regionalnog zajedničkog tržišta od 17 miliona ljudi ima savršenu ekonomsku logiku, i bilo bi neprocenjiv korak ka pridruživanju jedinstvenom tržištu EU od 450 miliona ljudi i 26 miliona kompanija“, piše britanski ambasador u Srbiji Edvard Ferguson.
Kako nam se dogodio tetanus?
Epidemiolog Zoran Radovanović povodom slučaja sedmogodišnjeg dečaka obolelog od tetanusa u svom tekstu upozorava da je bolest mogla biti sprečena redovnom vakcinacijom. On objašnjava prirodu i tok bolesti, visoku smrtnost među nevakcinisanima i izuzetnu efikasnost i bezbednost vakcine protiv tetanusa, koja čoveka može štititi i više od 30 godina.
„Vakcina protiv tetanusa koristi se već oko 100 godina. Spravljena je od tetanusnog toksina – zove se anatoksin ili toksoid – koji je izgubio toksična, ali je zadržao antigenska svojstva, pa dovodi do stvaranja antitela. To je jedna od najbezbednijih i najdelotvornijih vakcina. Mnogo milijardi ljudi je primilo ovu vakcinu, po pravilu više puta, a eventualna neželjena dejstava praktično su (skoro) nepostojeća“, piše Zoran Radovanović.
„Kroz Austriju ne prekoračuješ brzinu, jer nisi budala“
Miljenko Jergović piše o svom putovanju iz Zagreba do Bad Išla i poredi uređenost Austrije sa haotičnošću Hrvatske i Srbije. On opisuje kako se u Austriji ne prekoračuje brzina jer zakoni važe za sve, dok se na Balkanu vozi mimo pravila zato što država služi političkoj kasti, a ne zajednici.
„Prelaz iz Austrije u Njemačku sam još prije rata doživljavao kao prelaz s Balkana na onaj zbiljski Zapad, u onu stvarnu Europu, tamo gdje se stvari zbivaju mimo nas i mimo bilo kakve mogućnosti usporedbe s nama.Premda u Europskoj Uniji nema granica, ne pokazuju se pasoši ni lične karte, na svakoj granici, počev od granice Hrvatske sa Slovenijom, od prije nekog vremena vratio se određeni oblik kontrole“, piše Miljenko Jergović.
Poslednji trolejbus
Goran Marković ove nedelje piše Rajku Grliću kako je nakon povrede i perioda bezvoljnosti ponovo pronašao snagu da izlazi iz kuće, zahvaljujući odlasku na otvaranje izložbe Dušana Petričića u Muzeju devedesetih. Na povratku kući doživeo je dirljiv susret sa nekadašnjim saradnikom iz Avala filma, sada vozačem trolejbusa, s kojim se prisetio zajedničkog rada na filmu „Sabirni centar“.
„Odjednom, zaustavio se jedan trolejbus. Bilo je veče i u njemu je bilo svega nekoliko putnika. Vozač me je oslovio po imenu i predložio mi da upadnem u njegovo vozilo iako se sve odigravalo daleko od bilo koje stanice. Pomislio sam da se sažalio na mene kada me je video sa štapom u ruci ali ispostavilo se da se poznajemo“, piše Goran Marković.
O rezultatima parlamentarnih izbora u Argentini
Miša Brkić analizira rezultate parlamentarnih izbora u Argentini i objašnjava da je predsednik Havijer Milei ostvario ubedljivu pobedu nad levičarskim peronistima, čime je dobio mandat da nastavi svoju libertarijansku revoluciju slobodnog tržišta. Brkić ističe da su Argentinci podržali njegove reforme – deregulaciju, fiskalnu disciplinu i smanjenje države, jer su donele vidljive ekonomske rezultate kao što su rast BDP-a, pad inflacije i smanjenje siromaštva.
„Nepristrasno sagledavajući rezultate dvogodišnjeg predsednikovanja moglo bi se reći da bi Milei pobedio na ovim izborima i da nije bilo američke pomoći. Suština njegove pobede nije u američkoj pomoći nego u odluci Argentinaca da okrenu leđa peronizmu, populističkom pokretu koji je klijentelističkim potkupljivanjem mnogih slojeva stanovništva upropašćavao državu prethodnih 70 godina“, piše Miša Brkić.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 30. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
