Bila je nedelja, deset sati pre podne, i bio je tačno sedmi dan otkako su se svi iskrcali i smestili se, u istu onu malu kuću u naselju Soline, koju im je Tonka obezbedila, kao i svakog leta. I dozvolite ovde naratoru da bude pomalo ličan, i da preskoči ono što mu je dosadno, i da kasnije, ili nikada, ispriča kako su se svi uopšte smestili, naravno, uz jednu ogradu, pitanje je da li će naratoru to biti dovoljno zanimljivo, jer ono što je bilo uočljivo, to je da su se svi nakon iskrcavanja promenili u meri koja je čak i naratoru bila neočekivana, što je svakako blaga reč, jer je zaista bilo uočljivo da su svi bili zagledani u sebe, vodeći neke lične bitke, koje su se rasplamsale nakon dolaska na ostrvo, da se tako tupavo izrazim.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 24. AVGUSTA
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
