Ambasador Evropske unije u Srbiji Andreas fon Bekerat neobično otvoreno za jednog diplomatu govori o situaciji u srpskom društvu, protestima, medijima, izostanku Srbije sa samita u Briselu, ali i o „Ćacilendu“ i greškama koje je EU napravila na ovim prostorima – posebno prema proevropski nastrojenim građanima.
***
Da li se plašite da će Srbija propustiti i ovu priliku da uhvati voz za evropske integracije? Šta mora da se desi da bi se stvari promenile?
Dok god sam ovde, učiniću sve što je u mojoj moći da osiguram da Srbija ne propusti taj voz. Postoji pravi zamah za proširenje – jasno ga vidimo kod susednih zemalja poput Crne Gore i Albanije, koje se odlučno kreću ka članstvu u EU.
Zato su države članice EU već počele da se interno pripremaju za proširenu Uniju, u institucionalnom, finansijskom i političkom smislu. Prilika je stvarna. Ali sada zavisi od Srbije da li će je iskoristiti. Dakle, šta mora da se promeni?
Najveća prepreka koju danas vidim je duboka politička i društvena polarizacija u Srbiji, koju pogoršava konfrontacioni ton u javnom diskursu. To nikome ne koristi. Ako Srbija želi da krene napred, mora da se stvori prostor za istinski dijalog o reformama koje su zemlji hitno potrebne, pre svega o vladavini prava, ali i o izbornim reformama, gde jasno postoji zajednički interes. Ove reforme mogu uspeti samo kada su svi ključni akteri – vlada, opozicija i civilno društvo – uključeni i posvećeni.
Potpuno sam svestan frustracije koju mnogi građani osećaju i razumem koliko dijalog može izgledati težak u trenutnim okolnostima. Ali nema alternative. I tu vlasti nose posebnu odgovornost – to je teret koji biti na vlasti nosi sa sobom. Liderstvo znači spuštanje temperature, pružanje ruke i stvaranje uslova za inkluzivni dijalog. Reč je o reformama koje bi koristile svim građanima Srbije i približile zemlju mestu kom pripada – u Evropskoj uniji.
***
Kada ste godišnji izveštaj EK uručili predsedniku Srbije, on je rekao da se ne slaže sa mnogim ocenama. Nekoliko dana pre toga je i vaše kolege diplomate, kao i poslanike Evropskog parlamenta, nazvao pogrdnim imenima. Takve reči jako često koristi i za novinare i druge političke protivnike. Šta ste mu rekli nakon predstavljanja Izveštaja? Kako vama izgleda taj način vođenja politike?
Pogrdni i uvredljivi jezik, bilo da je usmeren ka novinarima, političkim protivnicima, civilnom društvu ili međunarodnim partnerima, neprihvatljiv je i nema mesta u zemlji koja teži da se pridruži Evropskoj uniji.
Slobodni i nezavisni mediji nisu prepreka demokratiji; oni su njen temelj. Ovi napadi moraju prestati. Zaista nema alternative stvaranju uslova za konstruktivan i smislen dijalog. To je takođe bila poruka koju sam preneo nakon predstavljanja Izveštaja. U potpunosti razumem koliko je teško, u trenutnoj klimi, stvoriti prostor za dijalog. Ali kao što sam već rekao, upravo tu leži važna odgovornost onih na vlasti.
Predsednik, kao i svi lideri, nosi posebnu odgovornost da spusti ton, da pruži ruku i stvori uslove za poštovanje u angažovanju na reformama koje bi koristile svim građanima Srbije. Ali i drugi akteri imaju odgovornost da ublažavanjem retorike stvore prostor za dijalog. Kada je reč o slobodi izražavanja i medijima, poslednji dani su bili posebno zabrinjavajući.
Svedoci smo verbalnih napada i pretnji upućenih nezavisnim novinarima i medijskim kućama. U Godišnjem izveštaju Evropske komisije već je procenjeno da je došlo do nazadovanja u oblasti slobode izražavanja, a ono što smo nedavno videli, nažalost, potvrđuje tu procenu.
Na kraju krajeva, izbor je jasan. Napredak ka Evropskoj uniji zahteva dijalog, uzdržanost i poštovanje, a ne polarizaciju i zastrašivanje. EU je spremna da podrži Srbiju na ovom putu, ali je potrebno da političko vođstvo bude u skladu sa ovim principima i rečima i delima.
***
Podrška Evropskoj uniji u Srbiji je verovatno na najnižem nivou od početka pregovora. Šta mislite, zašto je to tako? Kolika je tu odgovornost Evropske unije?
Mislim da tu podršku oblikuje nekoliko faktora, ali se dva posebno ističu: dužina procesa pristupanja Srbije i nedovoljno razumevanje šta bi članstvo u EU značilo u praksi za zemlju i njene građane.
U potpunosti razumem zašto se mnogi ljudi osećaju umorno od tempa evropskog puta Srbije. Srbija je formalno uključena u proces pristupanja skoro dve decenije, a tako dug vremenski okvir neizbežno utiče na poverenje i očekivanja javnosti. Istovremeno, zapanjujuće je da najnoviji podaci Evrobarometra pokazuju snažniju podršku proširenju EU unutar same Evropske unije nego u Srbiji.
Na primer, u mojoj rodnoj zemlji, Švedskoj, oko 80% građana podržava članstvo Srbije u EU. Naravno, voleo bih da vidim isti nivo podrške i ovde u Srbiji. Evropska unija mora da preuzme svoj deo odgovornosti. Zajedno sa kolegama ulažem sve napore da dopremo do građana širom Srbije i jasno im objasnimo šta članstvo u EU znači u praksi, za njihov svakodnevni život.
Ono što EU nudi je, po mom mišljenju, izvanredno u smislu mogućnosti, prava i zaštite koju donosi građanima. Međutim, prenošenje ove poruke nije lako u veoma polarizovanom medijskom okruženju. U pet meseci otkako sam preuzeo dužnost ambasadora EU u Srbiji, bio sam svedok nekoliko očiglednih dezinformativnih kampanja protiv Evropske unije, kao i svakodnevnih manipulacija i iskrivljenih prikaza usmerenih na EU i njene države članice u srpskim mejnstrim medijima.
U tome srpske vlasti, koje stalno ističu da je članstvo u EU strateški cilj Srbije, treba da imaju posebnu ulogu. Kao i mediji. I jedni i drugi imaju odgovornost da građanima pruže činjenične, objektivne informacije o tome šta Evropska unija nudi i za šta se zalaže. Više sam nego spreman da se uključim u debatu sa građanima koji još uvek nisu uvereni u put Srbije ka EU, ali ova diskusija mora da se zasniva na činjenicama i dokazima, izraženim na način koji dolikuje.
Kada se neslaganja iznesu otvoreno, odgovorno i sa međusobnim poštovanjem, društva postaju jača: poverenje raste, donose se bolje odluke, a građani osećaju da imaju stvarni udeo u oblikovanju budućnosti svoje zemlje. Ubeđen sam da bi negovanje takve kulture konstruktivne diskusije zasnovane na činjenicama bilo od velike koristi za Srbiju i za njenu budućnost u EU.
***
Najvažniji predstavnici vlasti retko kada imaju lepe reči za Evropsku uniju, dok na sva zvona hvale neke druge inostrane partnere. O prodržavnim tabloidima i televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje su takođe pod direktnim uticajem vlasti, da i ne govorimo – tu je već na delu otvorena proruska propaganda. Koliko vam to smeta? Kako se boriti protiv toga? Ima li EU odgovor?
Zaista, dezinformacije i manipulacija informacijama predstavljaju veliki izazov u današnjoj Srbiji. EU je više puta isticala važnost preuzimanja odgovornosti vlasti za suzbijanje dezinformacija i zaustavljanje anti-EU retorike, što je jasno istaknuto u Godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Posebno zabrinjava to što mnogi uticajni mediji pojačavaju lažne narative i obmanjujuće informacije. Za zemlju koja je proglasila članstvo u EU strateškim ciljem, ovo potkopava poverenje javnosti, iskrivljuje debatu o reformama i komplikuje put ka evrointegracijama. Rešavanje ovog izazova nije lako i zahteva delovanje na više frontova.
Pre svega, to podrazumeva obezbeđivanje slobode izražavanja, kako je navedeno u Godišnjem izveštaju Komisije. Vlasti, mediji i civilno društvo imaju ulogu u stvaranju medijskog okruženja koje je otvoreno, kredibilno i odgovorno. Evropska unija je spremna da podrži Srbiju u ovom naporu, ali u krajnjoj liniji, napredak zavisi od političke volje i posvećenosti poštovanju ovih standarda.
Borba protiv dezinformacija nije utišavanje kritika. Radi se o zaštiti javnog prostora za iskrenu, informisanu debatu, što je neophodno za demokratiju i za evropski put Srbije.
***
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično je, kako je rekao, doneo odluku da zvanični Beograd ne pošalje delegaciju na samit EU – Zapadni Balkan. Kako to komentarišete? A kako ocenjujete poruke koje su upućene Zapadnom Balkanu na tom samitu?
Mislim da je bila šteta što Srbija nije učestvovala na Samitu EU i Zapadnog Balkana. Ako postoje izazovi ili nedoumice, trebalo bi ih rešavati kroz dijalog. Na kraju krajeva, proces proširenja EU je izgrađen na otvorenom i konstruktivnom dijalogu.
Nedavni samit je ponovo potvrdio našu rešenost za proširenje, a Srbija, zajedno sa Zapadnim Balkanom, čvrsto se vidi kao buduća članica Unije. Ovu posvećenost su tokom protekle godine dosledno potvrđivali najviši zvaničnici EU koji su bili u poseti Srbiji.
Poruka Samita je stoga bila snažna i dosledna: EU je odlučna da nastavi da podržava Zapadni Balkan da postane deo EU, i proširenje ostaje prioritet za Uniju. Učešće na ovim događajima je važno upravo zato što omogućava zemljama da se direktno angažuju, iznesu zabrinutost i doprinesu oblikovanju puta napred.
***
Kako vama izgleda „ćacilend“? Da li ste to pitanje ikada pokrenuli sa nekim od zvaničnika u Srbiji?
Pitanja oko zakonitosti bilo kakvog naselja i održavanje javnog reda spadaju u odgovornost nacionalnih vlasti. Ipak, bilo bi teško ne posmatrati ovu situaciju kao odraz dubokih podela i polarizacije koje su trenutno prisutne u srpskom društvu.
Kao što sam mnogo puta rekao, ove podele su razlog za zabrinutost, jer otežavaju dijalog i rizikuju dalje narušavanje poverenja između različitih delova društva. Zato smo dosledno pozivali na spuštanje tenzija i na uzdržanost, kako u delima, tako i u retorici.
Svaka odluka ili inicijativa koja pomaže u prevazilaženju podela, smanjenju konfrontacije i stvaranju prostora za dijalog je dobrodošla, i to se odnosi na sve zainteresovane strane. Konačno, napredak zahteva odluke koje zbližavaju ljude, a ne udaljavaju ih.
***
CEO INTERVJU PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD DANAS, ČETVRTKA, 25. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#728-729Nedeljnik
Tagovi
