Posle sastanka sa evroposlanicima kazala je da je pokušala da im objasni da se “Mrdićevim zakonima” neće izlaziti ograničenja koja zadaje Evropska unija.
Marta Temido, šefica delegacije Evropske unije koja je boravila u poseti Srbiji, kazala je da je ova misija dobila „zabrinjavajuće izveštaje o represiji i pritiscima“ i zatražila je transparentnu istragu uz poruku da će se „vratiti opet“ u Srbiju, objavio je N1.
„Dobili smo zabrinjavajuće izveštaje o represiji, uključujući i praćenje. Pozivamo na transparentnu istragu svih optužbi za neprikladno korišćenje sile protiv demonstanata. Sloboda okupljanja i govora su osnovna prava koja se moraju poštovati i bezbednost demonstranata i novinara mora biti obezbeđena“, poručila je Temido na konferenciji za novinare.
Ona je istakla da je misija dobila i zabrinjavajuće izveštaje o pritiscima.
„Dobili smo zabrinjavajuće pritužbe o finansijkim, administrativnim i fizičkim pritiscima nad zaposlenima u akademskoj zajednici i ograničenju medijskih sloboda. Nastavićemo da pratimo sudske reforme u Skupštini koje su rizik za podrivanje nezavisnosti pravosuđa“, navela je ona.
ZA EVROPARLAMENTARCIMA BURAN DAN U BEOGRADU
Članovi delegacije Evropskog parlamenta, koju predvodi Temido, danas su u Beogradu razgovarali sa predstavnicima vlasti i opozicije, a njihovu posetu Srbiji obeležila je i polemika oko posete izložbi o logoru Jasenovac u Skupštini.
Predstavnici vlasti optužili su delegaciju Evropskog parlamenta za nepoštovanje žrtava, tvrdeći da su gosti tražili da zaobiđu postavku o Jasenovcu u holu parlamenta.
Član delegacije EP iz Hrvatske Tonino Picula je oštro demantovao ove navode nakon što je delegacija obišla izložbu u holu Narodne skupštine. Odgovarajući na pitanja novinara, Picula je istakao da tvrdnje o traženju „drugih koridora“ (za njihovo kretanje) nisu istinite.
„Naravno da je ova izložba tu sa svrhom i razlogom. Mi iz Evropskog parlamenta, dakle iz Evropske unije, to je jedna organizacija koja je utemeljena na antifašizmu, jer bez pobede nad nacizmom ne bi bilo ni Evropske unije. Mi nemamo nikakav problem, naravno, da pogledamo i ovakve izložbe i da oni koji ne znaju, prošire svoje znanje o tome šta se događalo za vreme Drugog svetskog rata. Prema tome, sve ove priče da je neko tražio neke druge koridore, apsolutno ne stoji“, kazao je Picula.
poruke opozicije
Tokom sastanaka sa opozicijom, fokus je bio na vladavini prava, medijskim slobodama i izbornim uslovima. Ana Jakovljević iz Narodnog pokreta Srbije prenela je da je poruka evroparlamentaraca jasna i da oni žele da vide Srbiju u EU, ali uz ispunjenje uslova.
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta naveo je da je od evroposlanika traženo da se povlačenje sredstava iz Plana rasta uslovi reformama, kao i da su zatražene personalizovane sankcije za visoke funkcionere SNS i pojedince iz policije.
„Ovo ne znači da opozicija traži da se Srbiji ukinu fondova, već da idu organizacijama civilnog društva i medjima koji se bore za demokratizaciju“, objasnio je Lazović i dodao da su zamolili Evropsku narodnu partiju da razmotre da li da organizaciju kao što je SNS imaju u svom članstvu.
Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija centar, ocenio je da je vlast neopravljiva i nepopravljiva i podržao ideju o preusmeravanju fondova.
„Bilo bi dobro da se razmotri da deo tih sredstava namenjenih Srbiji ostane zadržan u Briselu, jer ova vlast ne ispunjava svoje obaveze na evropskom putu, ili da se preusmeri civilnom društvu koje itekako doprinosi afirmaciji evropskog puta“, kazao je Ponoš.
Marinika Tepić iz Stranke slobode i pravde ukazala je na loše stanje u društvu i pravosuđu, naglašavajući razliku između građana i režima.
Srpska napredna stranka nije država. Postoji veliki broj građana koji imaju drugačije mišljenje i zahtevaju promene, rekla je Tepić, upozoravajući na nove zakone o pravosuđu kojima se zadaje odlučujući udarac za uništenje srpskog pravosuđa.
Demanti Novog DSS i Upozorenja civilnog sektora
Povodom informacija da su prisustvovali sastanku, oglasio se Novi DSS demantujući te navode kao „brutalnu režimsku laž“ i najavljujući tužbe.
To je u skladu sa osnovnim načelima stranke, ali i elementarnog vaspitanja da se sa strancima ne razgovara o unutrašnjim pitanjima, piše u saopštenju ove stranke.
Direktorka organizacije CRTA Vukosava Crnjanski razgovarala je sa misijom o, kako je navela, kriminalizaciji izbornog procesa i represiji.
„Očekujem od misije EP da pre svega počne da razlikuju činjenice od popagande vlasti. Došli su u društvo izloženo represiji, ovde nije po sredi politički konflikt vlasti i opozicije, već društvo živi pritiske i nasilje, to nije incident“, izjavila je Crnjanski, zalažući se za prisustvo pune misije ODIHR na izborima.
Stavovi predstavnika vlasti
Sa delegacijom se sastala i predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač,
Kovač je za N1 rekla da se delegacija evroposlanika, sa kojima je razgovarala, zainteresovala za takozvane Mrdićeve zakone kojima se menja set pravosudnih zakona.
Kovač je rekla i da je delegaciji Misije EP objasnila da su četiri izabrana člana Saveta REM-a dali ostavke, te da to predstavlja veliki problem koji se mora rešiti u bliskoj budućnosti jer „Savet REM-a očekuje posao“.
Međutim, predsednica Skupštine Ana Brnabić iznela je oštre kritike na račun same misije, ocenjujući da je ona došla sa političkim ciljem.
To je za mene brutalno mešanje u unutrašnja pitanja Srbije. Oni su došli ne na jednu objektivnu, transparentnu misiju, već da podrže blokadere, rekla je Brnabić.
Ona je naknadno ukazala na nesrazmeru u trajanju sastanaka, tvrdeći da je delegacija s predstavnicima opozicije provela 84 minuta, a s predstavnicima partija vladajuće većine svega 13 minuta.
Tagovi
