Informacije koje smo do sad imali o mirovnom planu za Ukrajinu podrazumevale su velike ustupke ukrajinske strane Rusiji, prvenstveno teritorijalne, a potom i bezbednosne, koji se tiču trajnog isključenja mogućnosti da se Ukrajina pridruži NATO paktu.
Ipak, u vašingtonskim diplomatskim krugovima, konkretno kod Vitkofa i Kušnera, dolazi do spoznaje da ukrajinski narod neće prihvatiti mirovni plan ukoliko on ne bude sadržao određene garancije, piše Vašington post.
Bezbednosne garancije i ekonomska injekcija za Kijev
Prošle nedelje je objavljena Strategija nacionalne bezbednosti u kojoj se Rusija po prvi put od vajkada ne uzima kao glavna i najveća pretnja interesima SAD.
Kako navodi Vašington post, konstatacije iznešene u ovom dokumentu vezane za odnos SAD prema Evropi i Rusiji kao i balansiranje između ova dva pola u cilju smanjenja rizika od oružanog sukoba, dovele su do komplikacija u pregovorima.
Ipak, uprkos nestabilnom temelju na kom počiva američki mirovni plan, nada i dalje postoji.
Džared Kušner i Stiv Vitkof nisu diplomate, njihova ekspertiza je biznis a ne osetljivi spoljnopolitički odnosi među državama. Ipak, postaje očigledno da su prepoznali da je najbolja zaštita za Ukrajinu kombinacija obavezujućih bezbednosnih garancija i budućeg ekonomskog prosperiteta kao i da će paket mera propasti ako ga Zelenski ne bude mogao „prodati“ ukrajinskom narodu.
U razgovoru sa neimenovanim ukrajinskim zvaničnikom, Vašington post saznaje da plan za mir za Ukrajinu podrazumeva tri pojedinačna dokumenta; mirovni plan, bezbednosne garancije i plan ekonomskog oporavka.
SEDAM GARANCIJA ZA UKRAJINU
Kako za Vašington post pričaju ukrajinski i američki zvaničnici, postoji nekoliko stavki na kojim se trenutno radi a ovde ćemo navesti nekoliko onih koje bi mogle da se nađu među setom amandmana na mirovni plan koji Ukrajina i njeni zapadni saveznici iz Koalicije voljnih planiraju da objave sutra, u četvrtak.
Prva stavka koja bi mogla da se nađe na listi amandmana je članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji. Njeno pristupanje zajednici evropskih država moglo bi da se desi već 2027. godine, piše Vašington post.
Ovo bi podstaklo trgovinu i investicije u zemlji, i možda još važnije, takođe bi moglo da pomogne Ukrajini u obračunu sa sistemskom korupcijom u državnim institucijama i javnim preduzećima.
Druga, SAD bi pružile bezbednosne garancije nalik članu 5 NATO sporazuma u cilju zaštite Ukrajine od potencijalnog kršenja primirja od strane Rusije.
Vašington post navodi da je pouzdanost američkih garancija verovatno podrivena navodima iz Strategije nacionalne bezbednosti koja izgleda da nagriza NATO savez, po uzoru na koji su garancije i pravljene. Mešutim, Trampova administracija uverava da su posvećeni pružanju obaveštajne podrške Ukrajini.
Treća stavka, smanjene ukrajinske armije na 600.000 vojnika i trajno ograničenje uvećavanja vojne sile. Vašington post navodi da ima govora o podizanju ove granice na 800 hiljada, ali Kijev kategorički odbija bilo kakvu uspostavu ograničenja koju Rusija traži. Bez obzira na nominalnu veličinu vojske, zvaničnici kažu da bi mogle postojati dopune poput nacionalne garde ili drugih snaga za podršku.
Četvrta stavka, navodno bi trebalo dođe do uspostavljanja demilitarizovane zone duž cele linije prekida vatre. Od Donjecke oblasti na severoistoku do Zaporožja i Hersona na jugu. Ova demarkaciona linija bi sa obe strane bila obuhvaćena pojasom u kom ne bi bilo teškog naoružanja.
Peta stavka. „Zamena teritorija“, navodi Vašington post, predstavlja nezaobilazni deo dogovora o kog se i dalje lome koplja u razgovorima između Ukrajinaca i američkog pregovaračkog tima. Rusi zahtevaju da se Ukrajina odrekne oko 25 odsto Donjecka koji i dalje drži pod kontrolom, u čemu ih podržava i Trampov tim tvrdnjama da će ukrajinci svakako izgubiti veći deo te teritorije u borbama narednih meseci te da je bolje da ih odmah predaju i izbegnu nepotrebne žrtve.
Zelenski je juče, u ponedeljak, insistirao da „nema zakonsko pravo“ da ustupi teritoriju Rusiji. Jedan od načina da se ovo pitanje zaobiđe je model Koreje — do danas Južna Koreja polaže zakonsko pravo na celo poluostrvo, a Severna Koreja tvrdi upravo isto.
Šesta stavka se tiče nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, koja prema dogovoru ne bi više bila pod ruskom okupacijom. Čak se spominje da bi amerikanci mogli da pruzmu kontrolu nad postrojenjem. Vašington post navodi da ova ideja zvuči privlačno nekim ukrajinskim zvaničnicima jer bi pružilo američki okidač za uzbunu protiv ruske agresije.
Sedma i konačna stavka koja se navodi tiče se ekonomskih garancija. Administracija predsednika Trampa nastojaće da podstakne investicije i ekonomski razvoj Ukrajine.
Jedan izvor sredstava bi bilo 200 milijardi dolara ruske imovine koja se sada nalazi „zamrznuta“ u Evropi. Pregovarački tim je već predložio da se od te svote izdvoji 100 milijarde dolara i stavi na raspolaganje Ukrajini u vidu reparacija.
Ipak, trajniji motor rekonstrukcije ratom razorene Ukrajine bile bi američke investicije. Kako Vađington post navodi, američki zvaničnici razgovaraju sa Larijem Finkom, izvršnim direktorom finansijskog giganta BlackRock o oživljavanju njegovog plana za Ukrajinski razvojni fond koji bi privukao 400 milijardi dolara za rekonstrukciju.
Zaključak je da bi Trampovi pregovarači trebalo da rade sa Evropom na stvaranju paketa bezbednosnih garancija i ekonomskih podsticaja koji je dovoljno privlačan Ukrajini i njenom narodu da bi pristali na ustupanje teritorija.
Najveća greška koja se može napraviti u ovom momentu je insistiranje na tome da mirovni plan treba prihvatiti odmah, jer kao što je i sam Tramp jednom primetio:
„Najgora stvar koju možete učiniti u dogovoru je da izgledate očajno da ga sklopite. To navodi drugu stranu da namiriše krv, i onda ste mrtvi.“
Tagovi
