Počnimo najnovijim vestima. Sandoz se prošle nedelje odvojio od Novartisa nakon dvadeset godina poslovanja pod jednom kapom. Šta za vašu kompaniju znači ovo odvajanje?
Sandoz je prošle srede počeo samostalno trgovanje akcijama na švajcarskoj berzi, čime je označen uspešan završetak odvajanja od Novartisa, čiji smo deo bili poslednjih dvadeset godina. Reč je o početku nove ere za nas, ali naš fokus ostaje isti, da kvalitetne lekove učinimo dostupnim većem broju ljudi, na više mesta, na više novih načina.
Sandoz je globalni lider u generičkim lekovima i biosimilarima. Naše proizvode u ovom trenutku koristi više od 500 miliona ljudi u više od 100 zemalja. Terapije bez patentne zaštite, odnosno generički i bioslični lekovi čine oko 80% ukupnog obima lekova koji se koriste širom sveta, uz svega oko 25% ukupnih troškova.
Imajući u vidu Sandozovu dugu istoriju i ovu najnoviju promenu, mi volimo da se našalimo da smo „najstarija nova“ farmaceutska kompanija na svetu. Sandoz vodi poreklo iz 1886. godine i pomenuću samo neka od naših pionirskih naučnih otkrića, recimo uvođenje i danas poznatog Calcium Sandoza 1929, koji je postavio osnove za moderno lečenje kalcijumom. Tu je zatim otkriće prvog oralnog penicilina 1951, prvog rekombinantnog interferona alfa 1980. godine, kao i prvog biosimilarnog leka na svetu 2006. Jedna zanimljiva informacija za našu zemlju – Linex probiotik koji ima dokazanu bezbednost i efikasnost, prvi put je registrovan u Beogradu davne 1982. godine, a danas je dostupan pacijentima u preko 30 zemalja sveta.
Samostalni izlazak na berzu nije jedina novost u Sandozu. Početkom ove godine formirana je nova regija, Zapadni Balkan, koju vi vodite. Zašto ste se odlučili za ovu vrstu ukrupnjavanja tržišta?
Naša svrha je vrlo važna zato je i ambicija velika, kako globalno tako i lokalno. Balkanska tržišta van EU imaju brojne razlike ali još i više sličnosti. Slični su izazovi zdravstvenih sistema, od budžeta do dostupnosti lekova, slični su napori struke, lekara, farmaceuta i zdravstvenih institucija da se ti izazovi prevaziđu i pomogne pacijentima. Zajednička nam je i želja da unapredimo sredinu i poboljšamo kvalitet života. Zajedno možemo mnogo više i vrlo sam ponosan što je povezivanje geografija već počelo da daje rezultate.
Sandoz je globalni lider u biosimilarima i generičkim lekovima. Šta podrazumevaju ove dve kategorije i kakav je njihov značaj u modernoj farmaciji i medicini?
Biosimilari su, jednostavno rečeno, „naslednici“ bioloških lekova za koje je istekao patent i ekskluzivno pravo na proizvodnju. Koriste se za lečenje širokog spektra bolesti. Proizvode se i deluju na isti način kao referentni lekovi, ispunjavajući kriterijume u pogledu kvaliteta, bezbednosti i efikasnosti. Zbog pristupačnijih cena, oni omogućavaju da kvalitetna terapija bude dostupna većem broju pacijenata. Sandoz je u Srbiji sa biosimilarima prisutan u šest terapeutskih oblasti: gastroenterologija, hematologija, nefrologija, reumatologija, endokrinologija i onkologija.
Naše iskustvo u razvoju biosimilara dugo je više od 20 godina. Mi smo prva farmaceutska kompanija koja je dobila dozvolu za biosimilarne lekove u Evropi, Japanu i SAD. Naši biosimilarni lekovi su dostupni u više od 90 država i poseduju iskustvo od preko 500 miliona bolničkih dana.
Generički lekovi sadrže identične medicinske sastojke kao i njihovi referentni proizvodi. Možemo slobodno reći da su generički lekovi ključ održivosti zdravstvenih sistema. Daću vam primer. Prema podacima SZO od pre nekoliko godina, čak dve milijarde ljudi nema dostupnost neophodnim terapijama, od toga značajan broj u razvijenim zemljama. Istovremeno, za samo deset godina, postojanje generičkih lekova omogućilo je da se broj evropskih pacijenata koji imaju pristup ključnim lekovima udvostruči. To je veoma značajan podatak.
I na kraju, kako vidite poverenje u zdravstveni sistem, medicinu, lekare i farmaceute? Da li je situacija kod nas drugačija nego u drugim zemljama?
Rekao bih da se situacija u ovoj oblasti ne razlikuje puno od zemlje do zemlje. Ko hoće da gleda otvorenih očiju videće jasnu istinu: nauka pobeđuje, medicina i farmacija spasavaju živote i produžavaju životni vek i kvalitet života. Ako pogledamo unazad, prosečni životni vek za osobu rođenu 1900. godine bio je svega 30 godina, a 60 godina kasnije (1960) duplo duži, 60 godina, dok je danas to oko 72 godine u proseku za ceo svet. Taj veliki skok možemo objasniti samo razvojem medicine i farmacije: otkrićem streptomicina, penicilina, vakcina, u prvoj fazi, i daljim razvojem medicinske i farmaceutske nauke, kao i sve većom dostupnošću zdravstvene zaštite i lekova. U ovoj važnoj borbi za zdravlje, lekari i farmaceuti su saveznici svih nas.
Tagovi
