Visoki zvaničnik Bele kuće Stiven Miler izjavio je da je preuzimanje kontrole nad Grenlandom zvanični stav američke vlade, obrazlažući to bezbednosnim potrebama NATO-a.
Reagujući na takve poruke iz Vašingtona prema teritoriji Danske, poljski premijer Donald Tusk poručio je da Kopenhagen može da računa na solidarnost Evrope i upozorio da Alijansa gubi smisao ukoliko dolazi do pretnji među članicama.
U međuvremenu su lideri Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Velike Britanije i Danske objavili zajedničko saopštenje o Grenlandu, u kojem navode da ova arktička teritorija pripada Danskoj.
„Na Danskoj i Grenlandu je, i isključivo na njima, da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda“, stoji u poruci koju je preneo Gardijan.
U saopštenju se direktno ne pominju SAD, ali se naglašava važnost pridržavanja međunarodnog prava i načela Povelje UN-a o poštovanju suverenih teritorija i granica.
Zahtev Vašingtona
Zamenik šefa kabineta američkog predsednika, Stiven Miler, izjavio je za Si-En-En (CNN) da je američko polaganje prava na kontrolu nad Grenlandom „zvanični stav vlade Sjedinjenih Američkih Država“. On je naveo da je predsednik Donald Tramp veoma jasno stavio do znanja da Grenland treba da bude deo SAD još od početka svog mandata.
„SAD su najvažnija vojna sila u NATO-u i zbog toga im je potrebna kontrola nad Grenlandom kako bi se obezbedio arktički region i time garantovala bezbednost odbrambenog saveza“, rekao je Miler.
On je upitao po kom pravu Danska, koja je partner u NATO-u, polaže pravo na kontrolu nad tim ostrvom.
„Grenland treba da bude deo SAD. Koji je osnov njenog teritorijalnog zahteva? Koji je osnov da Grenland bude kolonija Danske?“, upitao je zvaničnik Bele kuće.
Na pitanje da li vlada isključuje vojnu akciju, Miler je odgovorio da „niko neće ratovati protiv SAD zbog budućnosti Grenlanda“, dodajući da vojna akcija nema smisla i da nema potrebe da se razmatra.
Izjava je, inače, usledila nakon što je Milerova supruga, Kejti Miler, na mreži Iks objavila mapu Grenlanda u bojama američke zastave uz natpis „USKORO“.
SOON pic.twitter.com/XU6VmZxph3
— Katie Miller (@KatieMiller) January 3, 2026
Pitanje solidarnosti u NATO-u
Povodom izjava o potrebi da SAD preuzmu Grenland, poljski premijer Donald Tusk izjavio je u Varšavi da je očigledno da Danska može da računa na solidarnost cele Evrope.
„NATO bi izgubio smisao ako bi unutar njega izbijali sukobi ili uzajamni agresivni potezi. Jako nam je svima stalo do toga da se eventualna sporna pitanja rešavaju dijalogom članica“, rekao je Tusk.
On je istakao da pitanje evropske solidarnosti i poštovanje teritorijalnog integriteta zemalja članica Evropske unije spada u temeljna pitanja.
„Želeo bih da u Vašingtonu bude jasno da bilo kakvi pokušaji razbijanja ili osporavanja suštine NATO neće naići na prihvatanje ni u jednoj evropskoj zemlji“, dodao je Tusk, uz napomenu da treba nastojati da tesne veze sa SAD ne ugroze ovakve izjave.
Ukrajina i „Pariska deklaracija“
Tusk je govorio pred odlazak u Pariz na sastanak „Koalicije voljnih“, kojem prisustvuju predstavnici 35 zemalja, uključujući 27 šefova država ili vlada. Naveo je da će, pored verovatnog razgovora o Grenlandu, glavna tema biti preciziranje pomoći Ukrajini.
„Razgovaraće se o eventualnim garancijama bezbednosti za Ukrajinu od strane Evrope, SAD i Kanade“, kazao je Tusk.
Prema njegovim rečima, cilj je da Pariska deklaracija izrazi spremnost Evrope i SAD da pomognu Ukrajini u obnovi i dobijanju fer uslova za mir.
„Razgovori i evropski, američki i ukrajinski diplomatski napori daju šansu, više nego senku šanse, ali sigurno ne garanciju, da u Ukrajini nastane mir“, rekao je Tusk, uz ocenu da trenutno iz Rusije nema nagoveštaja dobre volje za okončanje sukoba.
Tagovi
