SAD i EU postigle dogovor o carinama: Da li je Brisel izvukao deblji kraj?

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija postigle su u nedelju dogovor o trgovinskom sporazumu što bi, kako se nadaju mnogi sa obe strane Atlantika, trebalo da otkloni bojazan o izbijanju opšteg carinskog rata.

Obraćajući se javnosti na svom golf terenu u Škotskoj, uz predsednicu Evropske komisije, američki predsednik Donald Tramp istakao je da je EU pristala da kupi američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara i da dodatno investira 600 milijardi dolara u Sjedinjene Države.

„Sve zemlje će biti otvorene za trgovinu sa Sjedinjenim Državama po nultim carinama i pristaju da kupe ogromnu količinu vojne opreme,“ dodao je Tramp.

Sa druge strane, Ursula fon der Lajen, pozdravila je dogovor kao korak koji „stvara izvesnost u neizvesnim vremenima“ i donosi preko potrebnu „stabilnost i predvidljivost za građane i preduzeća“.

Ona je podsetila da je reč o dogovoru između dve najveće svetske ekonomije, koje zajedno čine tržište od 800 miliona ljudi i ostvaruju skoro 44 odsto globalnog BDP-a.

jedinstvena carinska stopa za eu

Prema ključnim tačkama dogovora, uvedena je jedinstvena carinska stopa od petnaest odsto na veliku većinu proizvoda koji iz Evrope stižu u SAD, uključujući automobile, poluprovodnike i farmaceutske proizvode.

Fon der Lajen je naglasila da je ovo „jasan plafon, bez dodatnih nameta“, što kompanijama pruža jasnoću za planiranje.

Dogovorene su i carine od nula odsto za niz strateških proizvoda, kao što su svi avioni i njihove komponente i ključne sirovine.

Together, the EU and the US are a market of 800 million people.

And nearly 44 percent of global GDP.

It’s the biggest trade deal ever ↓ https://t.co/rG3cHebXEk

— Ursula von der Leyen (@vonderleyen) July 27, 2025

Obaveza kupovine energenata iz SAD, prema njenim rečima, pomoći će da se „zameni ruski gas i nafta“ i doprinese energetskoj sigurnosti Evrope.

Velika pobeda Trampa?

Ipak, uprkos optimističnom tonu iz Brisela, reakcije širom sveta bile su pomešane.

Mnogi analitičari su ocenili da sporazum predstavlja veliku pobedu za Donalda Trampa, dok su koristi za Evropsku uniju manje očigledne, piše Gardijan.

Pojavile su se i određene nejasnoće, poput sudbine carina na čelik i aluminijum, gde se Brisel nada sistemu kvota, ali i bojazan da bi Tramp mogao jednostrano promeniti uslove ako ne bude zadovoljan evropskim investicijama.

U Irskoj je dogovor stvorio podelu, jer će Severna Irska, kao deo Ujedinjenog Kraljevstva, imati povoljniju carinsku stopu od deset odsto, dok će Republika Irska plaćati petnaest.

Nemačka industrija, stub evropskog izvoza, snažno je iskazala nezadovoljstvo, tvrdeći da će i stopa od petnaest odsto imati „ogromne negativne efekte“.

U svom obraćanju, Fon der Lajen je naglasila da ovaj dogovor predstavlja temelj za buduću saradnju na smanjenju barijera i jačanju ekonomske sigurnosti.

Zahvalila se i predsedniku Trampu, opisujući ga kao „teškog pregovarača, ali i čoveka koji sklapa dogovore“. Na kraju je istakla da je „naše jedinstvo naša snaga“, poruka koja odražava složenost kompromisa postignutog u cilju očuvanja vitalnog transatlantskog partnerstva.