Svetozar Cvetković je u prošlom broju Nedeljnika ispričao nešto što mi je zaparalo uši – da nas je demokratija dovela do rata, jer nismo bili većina.
Jako zanimljivo. I jako tačno. Kao i obično kod Cveleta. To traje do danas. Za demokratiju su ljudi koji nisu većina.
I to je možda to Dobričino kako u miru izgubimo ono što smo dobili u ratu.
Nije tačno da je Milošević izgubio većinu već 1992, jer se radilo o preraspodeli. Sa Šešeljom je sve vreme imao većinu.
Uostalom, u drugom krugu su bili Lilić i Šešelj.
Đinđić jeste imao politiku „kako prevariti narod u njegovu korist“.
Ali njegova najveća prevara bio je Koštunica.
Prevara koja mu je došla glave.
I tu ne mislim da Koštunica nije bio demokrata, naprotiv, setite se samo te predaje vlasti.
Ali njegovo glasačko telo više je volelo autokratiju. Kao i njegovo najbliže okruženje, da ne idemo dalje od Nikite.
Demokratija je ovde uvezena stvar. Znači, ne znamo sami da je napravimo.
I radi za autoritarce.
Donkihotska igra reči, u kojoj ne možete da se nazovete Stranka srpske autokratije, SSA, ali možete da se tako sve vreme ponašate.
Po meni to je najveći izazov studentske liste.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 27. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
