Radio-Televizija Srbije je večeras objavila, pozivajući se na svoja saznanja, da je Evropska komisija posle sedmomesečnog odlaganja odlučila da Srbiji uplati prvu tranšu sredstava iz Plana rasta u iznosu od 57 miliona evra.
Ova odluka će biti zvanično saopštena 15. januara tokom debate o Planu rasta u Evropskom parlamentu, navela je RTS na svom sajtu. Odobrena sredstva se odnose na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine.
Srbiji samo pola sredstava
Od sedam koraka koliko je predvidela Reformska agenda za taj period, Evropska komisija je procenila da je Srbija ostvarila tri koraka, pa će umesto punog iznosa od 112 miliona Srbiji biti uplaćeno 57 miliona evra, ili oko 50 odsto.
Ovaj iznos će verovatno biti uvećan kada bude završena procena reformi iz prve polovine 2025. godine, piše RTS.
Komisija je ocenila da Srbija u predviđenom roku nije sprovela korake vezane za izmenu medijskih zakona, reviziju biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, izbor novog saveta REM-a i druge, piše RTS.
Neke od ovih mera usvojene su naknadno i biće uključene u narednu evaluaciju, navodi se u tekstu.
Ocenjeno je da je Srbija sprovela korake u oblasti energetike i digitalizacije, usvajanjem mera za jačanje sigurnosti 5G mreže u skladu sa evropskim standardima, kao i da se Beograd uskladio sa viznom politikom EU, uvođenjem viznog režima za četiri zemlje.
Srbija je u junu prošle godine po automatizmu dobila „predfinansiranje“ od oko 111 miliona evra, što je sedam odsto ukupnih sredstava izdvojenih za Srbiju.
Prvo reforme, pa isplata 1,6 milijardi evra
Isplata sredstava iz Plana rasta funkcioniše po principu: prvo reforme, pa onda novac. Dva puta godišnje Evropska komisija na osnovu izveštaja zemalja regiona procenje da li su dogovorene mere sprovedene u predviđenom roku i na osnovu toga vrši isplate, podseća RTS.
Pravila plana dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dve godine za primenu mera iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine. Sredstva koja ne budu povučena u tom periodu mogla bi da budu trajno izgubljena ili preusmerena na druge zemlje.
Da bi povukla opredeljeni novac od ukupno milijardu i 588 miliona evra, Srbija će morati da sprovede 98 mera navedenih u Reformskoj agendi u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.
Za 2025. godinu, Srbija bi teoretski mogla da povuče 428 miliona evra, od toga 122 miliona bespovratno. U 2026. je predviđeno 516 miliona evra, a u 2027. godini Srbija može da računa na 529 miliona iz plana rasta, navodi se u dokumentima reformske agende Srbije.
Među preduslovima za korišćenje fondova je poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava.
U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i „konstruktivni angažman“ u dijalogu o normalizaciji odnosa, piše RTS.
Tagovi
