Ne znam da li je Donald Tramp s Baronom igrao „riziko“, ali ako se sećate te igre, najvažnije zemlje su Grenland, Venecuela i Ukrajina. Tramp se dakle tako ponaša. Meni Grenland, meni Venecuela, tebi Ukrajina, njemu Tajvan… Tri tenkića ovde, četiri onde.
Slika gde iznenada ustane i priča o balskoj dvorani naftašima, čitanje poruke Marka Rubija – što i deca znaju da se u diplomatiji ne radi – pokazuje da ga stižu godine. I sad je pitanje da li je bolje da ga hvata demencija, oko koje se ismevao svom prethodniku, ili iza svega stoji neka dublja država.
Prosto ne znaš za šta da navijaš. Ovo prvo je zabavno. Ovo drugo makar znači da postoji plan, pa i rešenje, ma kakvo bilo, na kraju. Jer, kad najmoćnija država počne da ruši pravila koja je svima nametala, onda nastaje doba nesigurnosti. A ovo ipak nije „riziko“. Niti se igra završava kad neko osvoji svet.
Zato je jedino pitanje kada će se neko suprotstaviti Trampu, Danska to sigurno ne može, Rusija i Kina ne bi ni valjalo.
Do tada ćemo se sve više buditi s njegovim tvitovima u kojima sebe stavlja kao predsednika Venecuele, a Rubija Kube. Ili šeruje sliku gde stoji na krovu Bele kuće, i gde piše „Soon“.
Idealno za rast globalne anksioznosti u svetu bez pravila. To je verovatno i onaj deo jugonostalgije, ili čak i laganih sećanja ka komunizmu, u kojem su se doduše znala pravila. Pa i ako su vam nepodnošljiva, možete da odete, ili sanjate da odete. Uglavnom u Ameriku, u kojoj danas proteruju imigrante. Ili tvrde kako Danska nema nikakva prava na Grenland na koji je pre 500 godina došla s dva broda, kao da baš tako u Ameriku nije uplovio Kolumbo.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA 15. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
#731Nedeljnik
Tagovi
