Imaš jedan minut da pičuješ svoj film. Imaš i duže ali minut je prozor u kom ćeš ili zainteresovati slušaoca ili ga izgubiti. Tako su nam izgledali dani na festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu ‘IDFA’. Šest dana smo pičovali svoj dokumentarni projekat različitim evropskim producentima i selektorima filmskih marketa. Zvuči vrlo komercijalno, neki delovi i jesu, ali većinski je to mali krug ljudi, filmadžija ili onih koji s filmadžijama rade, koji pričaju priču ili omogućavaju da se priča ispriča. Ja sam autsajder u svim krugovima u kojima se krećem – u filmskom, književnom, dizajnerskom i muzičkom svetu. Svuda sam napolju, virim kroz špijunku. Ne znam da li bi mi se išta od toga svidelo da sam zapravo unutra, da sam stvarno deo toga. Posebno ne zbijanje nečije životne priče u jedan minut kao da je papirić koji treba da se strpa u džep.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 23. NOVEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
