Rešenja koja gase žeđ za energijom na održiv način

Kompanija Siemens prisutna je u Srbiji od davne 1887. godine, kada su uz pomoć naprednih tehnologija sprovedeni pionirski projekti elektrifikacije u Srbiji. Naša zemlja i dalje je polje za primenu Siemensovih inovacija, među kojima je i „digitalna trafostanica” (Process bus) ugrađena u trafostanice Bor-6 i Beograd-3, po čemu smo opet pioniri u regionu. Deo ovogodišnjeg Siemens Dana inovacija učesnici su proveli u vetroparku „Košava”, gde su mogli da se uvere u performanse njihove opreme na terenu, dok su članovi Udruženja Obnovljivi izvori energije (OIE) pažljivo pratili prezentacije tehnologije koja može da utiče na razvoj tog sektora u Srbiji.

Direktor sektora Smart Infrastructure u kompaniji Siemens Srbija Srdan Srdanović neskriveno je ponosan na to što njegova firma ne samo da „priča” o dekarbonizaciji nego i drugima olakšava da je sprovedu, a na kraju krajeva, to o čemu priča i primenjuje u praksi.

„Siemens kreira tehnologiju koja menja svakodnevicu, a to radi imajući u vidu ciljeve dekarbonizacije uz korišćenje digitalizacije i obnovljivih izvora energije uz stalno inoviranje. Ove godine proglašeni smo za Evropskog šampiona u patentima, pošto smo tokom godinu dana prijavili 5.300 patenata za priznavanje, ili 24 patenta dnevno. To je zato što održivost i inovacije vidimo kao pravi put za dalje napredovanje u poslu ali i za ostvarivanje našeg sporazuma o klimatskim ciljevima”, ističe Srdanović.

Siemens je, kako podseća, preuzeo obavezu da do 2030. godine u potpunosti pređe na korišćenje energije iz obnovljivih izvora u svim zgradama i postrojenjima koje koristi širom sveta, kao i da u potpunosti elektrifikuje svoj vozni park – ukratko, da svoj ugljenični otisak svede na nulu.

„Globalni cilj je bio da se spreči rast temperature za 1,5 stepeni do kraja ovog veka – to je već premašeno, znači mi sad moramo da radimo na tome da ohladimo planetu. Da bismo sve to uspeli, moramo svi da budemo u tome složni i dosledni, pa za Siemens to znači da čak i naši partneri iz dobavljačkog lanca moraju da smanje korišćenje energije iz fosilnih izvora”, objašnjava Srdanović.

KRČENJE ŠUME KABLOVA

Obraćajući se učesnicima Siemens Dana inovacija 2025, ocenio je i da je danas doba ubrzanja inovacija, ali i da raste žeđ za energijom.

Na naše pitanje kako njegova kompanija pomaže da se ta žeđ ublaži, Srdanović odgovara da je teško brzo nadomestiti postojeće izvore energije, i da zato Siemens razvija rešenja, a posebno softverska, čiji je zadatak da omoguće da se postojeći izvori električne energije mnogo racionalnije koriste.

„Takva rešenja pomažu da mreža bude pouzdana, da nemamo velike ispade, da se potrošnja raspodeli tako da praktično potrebe budu zadovoljene. Primera radi, kada je reč o niskom naponu, tu je softver Gridscale, dok je za trafostanice namenjena nova Process bus tehnologija, ili ‘digitalna trafostanica”, objašnjava Srdanović.

Kako bi približio efekte Process bus tehnologije, poziva da se zamisli „obična” trafostanica sa šumom kablova, prečnika barem metar – a onda kako sve to menja jedno optičko vlakno.

„To je ideja Process bus tehnologije. Kao rešenje to je, naravno, skuplje, ali ako se uzme u obzir efekat, da traži manje građevinskog prostora, da nema relejnih kućica, nema šume kablova koji čine ogroman deo CO2 otiska… dakle, sve to zamenite jednim optičkim kablom, to deluje kao naučna fantastika ali je spremno rešenje, koje je već primenjeno u trafostanici Bor-6 i Beograd-3, zahvaljujući kojima je Srbija pionir u regionu”, naglasio je Srdanović.

BOLJA PRAKSA OD REGULATIVE

Učesnici Siemens Dana inovacija imali su priliku da posete vetropark „Košava” kompanije MK Fintel Wind koji, između ostalog, koristi i Siemens rasklopnu opremu te SCADA sistem.

Na naše pitanje kakve uslove klijenata danas treba da ispune proizvođači opreme, Luka Adžić, rukovodilac vetroparka „Košava”, odgovara da se na prvom mestu traže pouzdani partneri sa rešenjima koja su se već pokazala na tržištu, kao i da imaju tradiciju i reference.

„Idealno je, naravno, kada imate ‘sve u jednom’, kakav je slučaj sa Siemensom u Srbiji, jer je omogućen direktan kontakt sa proizvođačem”, naglašava Adžić.

Važan aspekt funkcionisanja svakog kompleksa, pa i vetroparka, jeste da oprema različitih kompanija mora da radi skladno, a naš sagovornik potvrđuje da je uvek izazov uskladiti hardverska i softverska rešenja brojnih proizvođača.

Kada je reč o situaciji na našem tržištu po pitanju inovacija, konstatuje da tehnička rešenja vrlo brzo idu napred.

„To je industrija koja se bukvalno menja na dnevnom nivou, a širom sveta rade kompanije sa različitim kulturološkim obrascima i tehničkim pristupima, ali u suštini rade na sličnoj ideji”, opisuje Adžić.

Prema njegovim rečima, u našoj zemlji nije teško pronaći adekvatno tehničko rešenje, nego obezbediti adekvatnu regulativu.

„Mi u regulativi još nažalost dosta kasnimo i možda bi zapravo novi pravni okvir, koji je delimično urađen, ali bez pune implementacije, pogotovo u sektoru obnovljivih izvora energije, mogao da otvori potpuno novi investicioni ciklus, koji bi mogao dosta da podigne privredu, pogotovo sada kada rast nije u skladu sa planiranim. Ovde prevashodno mislim na redefinisanje mesta priključenja, u pogledu hibridizacije samog izvora, tj. elektrane, kao i donošenje odluke o cenama pomoćnih i sistemskih usluga sekundarne i tercijarne regulacije, koja se donosi svake godine, a još uvek ne prepoznaje OIE”, smatra Adžić.

Njegov zaključak je da bi država svakako bila na dobitku od novog ciklusa ulaganja, pogotovo pošto ne može sama da iznese breme investicija u veoma skupom sektoru elektroenergetike.

„Pokazalo se da je u nekim vrlo kritičnim situacijama privatni sektor i te kako doprinosio stabilnosti elektroenergetskog sistema Republike Srbije, a vetroparkovi pomagali prenosnom sistemu kada je zatrebalo. U krajnjem, podela investicija sa privatnim sektorom u elektroenergetici stvorila bi više prostora državi da finansira druge potrebe, kao što su ulaganja u infrastrukturu, zdravstvo ili obrazovanje”, zaključio je Adžić.

SARADNJOM DO BRŽE DEKARBONIZACIJE

„Udruženje za OIE sa zadovoljstvom je partnerski podržalo našeg člana – kompaniju Siemens u organizaciji Dana inovacija”, kaže menadžerka udruženja Danijela Isailović, uz konstataciju da su takvi susreti izuzetno važni zbog razmene znanja i iskustava.

„Kompanija Siemens je jedan od globalnih tehnoloških lidera čiji proizvodi i ekspertiza su od velikog značaja za ubrzanje energetske tranzicije, kao i veću i efikasniju upotrebu obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije. Kao takva veoma je važna za naše udruženje, naročito imajući u vidu izuzetan inženjerski kadar koji nam je i na ovom Danu inovacija predstavio savremena rešenja i dobre praktične primere”, rekla je Danijela Isailović.

Ona je ukazala da Udruženje OIE Srbija trenutno broji više od 50 članova koji proizvode više od 90 posto električne energije u Srbiji  i imaju značajan uticaj u regionu.

Komentarišući stanje u sektoru obnovljivih izvora energije ona je ukazala na postojanje pozitivnih pravnih propisa i povoljnog regulatornog okvira koji se ogleda u usvojenim izmenama Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, Zakona o energetici, usvojenoj Nacionalnoj energetskoj strategiji i Integrisanom planu za klimu i energetiku.

„Usvojenu regulativu treba implementirati kako bi se dostigli ambiciozni planovi da do 2030. godine udeo OIE u energetskom miksu Srbije bude 45 posto. Zbog toga su važni naši članovi koji se bave razvojem OIE projekata i investiranjem u solarne i vetroelektrane, ali i proizvođači opreme i izvođači radova koji moraju da isprate ove vrlo zahtevne projekte. Pouzdanost rešenja koje nudi kompanija Siemens i ekspertiza članova tima od velike je važnosti za realizaciju projekata, pa ne iznenađuje da je oprema ove kompanije instalirana na najvećim izgrađenim vetroparkovima u Srbiji Čibuk 1, Krivača, Košava, Kostolac, Crni vrh”, zaključila je Danijela Isailović.