Bila je nedelja, ali da li je bilo osam ujutru ili pet po podne, to nam sad nije od značaja, kao ni da li je napolju bilo oblačno ili vedro, da li je bilo hladno ili nije, sve je to bilo nevažno, počeo je februar na celoj planeti, i to je mesec kada je sve besmisleno, osim u Paragvaju, jer je upravo u glavnom gradu Asunsionu bilo trideset i pet stepeni, vlažnost vazduha svega trideset i tri posto, i samim tim je ta visoka temperatura bila prijatna, i jedan je Poštarov kolega po imenu Manuel, dakle, takođe poštar, pio hladnu limunadu, smotao je cigaretu, stavio je u usta i zapalio je. Dakle, taj paragvajski poštar Manuel iz grada Asunsion, koji se na društvenim mrežama oglašavao svakog jutra da bi sipao uvrede i psovke na račun predsednika Santjaga Penje, nazivajući ga svakakvim pogrdnim imenima, ali i homofobom, što ovaj jeste, ultranacionalistom, u šta takođe nema sumnje, taj Manuel je, dakle, bio poznat ne samo po tome već i po svom prezimenu: u tom gradu bio je jedini poštar koji se prezivao Janković, s jednom razlikom, što mu se prezime pisalo Yanković. Nije mnogo znao o svom poreklu, otac mu je bio krajnje nepouzdan čovek, koji je sredinom dvadesetog veka napustio Jugoslaviju i ostavio ženu i malog sina u Beogradu, i sa ljubavnicom iz Osijeka, koleginicom iz pošte u kojoj je radio u Dušanovoj ulici u Beogradu, pobegao preko Argentine u Paragvaj, tamo je prešao u katoličanstvo, izjasnio se kao Hrvat, Stjepan Yanković, što nije bilo tačno, zvao se Stojan Janković, Srbin iz Kragujevca.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 06. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
