Pre 19 godina, Sekopak je započeo svoj rad u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom, u vreme kada je ova tema u Srbiji bila nova, nedovoljno razvijena i daleko od svakodnevnih pitanja javnosti. U međuvremenu se promenilo mnogo toga, od regulative i infrastrukture, do svesti o važnosti reciklaže i odgovornosti prema životnoj sredini.
Danas, gotovo dve decenije kasnije, Sekopak stoji iza više od 1.150.000 tona ambalažnog otpada poslatog na reciklažu i desetu godinu zaredom beleži najveće godišnje količine u industriji.
O tome kako se gradi sistem koji funkcioniše, zašto bez građana nema održivosti i šta znači ulazak u treću deceniju rada, razgovarali smo sa Violetom Belanović, generalnom direktorkom Sekopaka.
Sekopak je nedavno obeležio 19 godina rada. Kada pogledate unazad, šta vam se danas čini kao najveći uspeh?
Najveći uspeh je to što danas uopšte možemo da govorimo o sistemu koji funkcioniše u praksi, a ne samo na papiru. Kada smo počinjali, Srbija je u ovoj oblasti bila decenijama iza zemalja zapadne Evrope, koje su svoje sisteme počele da razvijaju još sredinom devedesetih godina. Mi smo u taj proces ušli kasnije, u uslovima koji su se stalno menjali i bez razvijene infrastrukture i navika.
U takvom kontekstu, prvi ciljevi bili su skromni, što je i prirodno na početku razvoja sistema. Danas, međutim, govorimo o tome da se reciklira i ponovo iskoristi 67 procenata ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije. To je podatak koji često iznenadi i građane, ali najbolje pokazuje koliko je sistem napredovao kada se gradi postepeno i u skladu sa realnim mogućnostima.
Za mene je uspeh upravo u toj evoluciji – u činjenici da smo, iako smo krenuli kasnije, uspeli da razvijemo model koji daje merljive rezultate i koji može da se dalje unapređuje, umesto da ostane samo normativni okvir bez stvarnog efekta. To, naravno, ne znači da se ovde zaustavljamo. Pred nama je još mnogo posla, kako na daljem razvoju sistema i regulative, tako i na edukaciji i jačanju navika koje su ključne za njegovu dugoročnu održivost.
Za Sekopak često kažu da nije samo kompanija, već organizacija koja doprinosi društvu. Šta to konkretno znači?
To znači da sistem ne posmatramo isključivo kroz brojke, već kroz odnose koji ga drže na okupu. Sekopak jeste jedan od organizatora sistema, ali bez ljudi koji u njemu učestvuju on ne bi mogao da funkcioniše. Kada kažemo da smo omogućili reciklažu više od 1.150.000 tona ambalažnog otpada, iza tog broja stoji čitav lanac – od građanina koji odvoji ambalažu, preko komunalnog preduzeća i sakupljača koji ih prikupe, do reciklera koji je dalje obrađuju. Naša uloga je da taj lanac povežemo i održimo stabilnim. To sa sobom nosi i veliku odgovornost, jer stabilnost sistema često zavisi upravo od toga koliko je organizator sposoban da reaguje u kriznim situacijama i održi poverenje svih uključenih strana.
Koliko je infrastruktura bila ključna u tom procesu?
Presudna. Bez infrastrukture nema ni navika. Postavili smo više od 6.000 posuda za odvajanje plastike, aluminijuma, papira i kartona, višeslojne kartonske i staklene ambalaže. Danas, zahvaljujući Sekopaku, oko 2,5 miliona građana ima mogućnost da ambalažni otpad odvoji blizu mesta gde živi ili radi. To ne znači da svi to rade, ali znači da imaju izbor. A izbor je prvi korak ka promeni ponašanja. U praksi vidimo da se rezultati razlikuju od grada do grada, ali tamo gde postoji kontinuitet u infrastrukturi i komunikaciji sa građanima, promene su vidljive.
Koliko su građani zaista važni za funkcionisanje sistema?
Bez građana nema održivog sistema. Možete imati dobru regulativu i infrastrukturu, ali ako ambalaža ne završi u odgovarajućoj posudi, sistem se prekida. Zato mnogo ulažemo u edukaciju, posebno dece. Projekti poput „Eko junaci u akciji“ i „Recikliraj za zdravlje“ nisu kratkoročne kampanje, već ulaganje u promenu navika. U praksi se često pokazuje da deca utiču i na ponašanje odraslih, što ovaj pristup čini posebno efikasnim. Svesni smo i zamora koji postoji, kao i skepticizma koji se povremeno javlja, ali upravo zato insistiramo na transparentnosti i jasnim informacijama.
Sekopak je već drugu godinu među 5% najodrživijih kompanija prema oceni EcoVadis-a. Koliko su vam važni ovakvi međunarodni okviri?
Važni su jer uvode disciplinu i kontinuitet. EcoVadis ne ocenjuje jedan segment poslovanja, već celokupan sistem – od zaštite životne sredine i etike, do radnih i ljudskih prava. Pored toga, posedujemo četiri ISO standarda i članica smo međunarodnih organizacija poput Globalnog dogovora UN, Pro Europe i ISWA (The International Solid Waste Association). Sve to nam je važno i zbog razvoja kompanije, razmene znanja i iskustava, ali i zbog partnera. Transparentnost gradi poverenje, a bez poverenja sistem ne može da raste.
Ulazite u treću deceniju rada. Šta vidite kao najveće izazove?
Izazovi će se menjati, ali suštinsko pitanje ostaje isto – kako sistem prilagoditi realnim uslovima u Srbiji. Ne znamo tačno kako će izgledati za pet ili deset godina, ali znamo da mora biti dovoljno fleksibilan. Tržište se menja, zahtevi za ambalažu koja prati principe eko-dizajna rastu, a regulativa se stalno unapređuje. Naš zadatak je da te promene povežemo u model koji funkcioniše u praksi, a ne samo na papiru, i da partnerima pomognemo da ispune visoke ciljeve koji su pred svima nama. To zahteva stalnu koordinaciju između države, privrede i operatera sistema, jer bez tog usklađivanja nijedan model ne može dugoročno da funkcioniše.
Kako vidite ulogu Sekopaka u tom budućem sistemu?
Sekopak vidim kao stabilnog partnera koji povezuje aktere i nudi rešenja. Ne verujem u brze, univerzalne modele, niti u jednostavno prepisivanje sistema iz drugih zemalja. Iskustvo nas je naučilo da održiv sistem mora da se gradi postepeno, u skladu sa infrastrukturom, navikama i geografskim specifičnostima zemlje. Održivost nije cilj koji se „osvoji“, kampanjska rešenja ne mogu doneti dugoročan efekat, već proces koji se stalno unapređuje.
Šta biste voleli da građani zapamte kada se govori o Sekopaku?
Volela bih da zapamte da sistem ne nastaje preko noći. On se gradi svakim partnerstvom, svakom odvojenom ambalažom, svakom isporučenom tonom. Zbog toga je njihov doprinos važan i ne treba da ih obeshrabre priče da ambalažni otpad završava na deponiji. Na to nas obavezuje zakon, ali i misija kojom se vodimo – da svaka odvojena ambalaža ima smisao.
Sistem se ne gradi velikim gestovima, već malim, svakodnevnim odlukama. Kada se one saberu, rezultat ima stvarnu vrednost – za zajednicu, privredu i životnu sredinu.
Koji su vaši planovi u Novoj godini?
Jedan od važnijih koraka biće uvođenje novog eko-standarda koji planiramo da predstavimo tokom 2026. godine. Razvijamo ga u saradnji sa organizacijom Pro Europe, partnerima iz Portugala i studentima iz Srbije i drugih evropskih zemalja. Standard će obuhvatiti procenu cirkularnosti i reciklabilnosti ambalaže, evaluaciju rada javnih komunalnih preduzeća, kao i ESG modul koji će klijentima olakšati izveštavanje i donošenje odluka.
Ideja je da se kroz jedan okvir jasnije sagleda učinak svih aktera i da se održive prakse brže uvode u svakodnevno poslovanje. Verujem da će ovaj standard biti od velike koristi svim partnerima i da će nas dodatno podstaći da brže uvodimo održive prakse, ali i da jasnije merimo njihov učinak. Na taj način želimo da sistem učinimo ne samo efikasnijim već i razumljivijim svima koji u njemu učestvuju.
Tagovi
