Prvi put s momkom u kruške. Njegovi roditelji imaju voćnjak u Ležimiru kod Sremske Mitrovice i pre neki dan sam išla da pomažem u berbi. Tačnije zakasnili smo par dana a to je bila poslednja tura branja, tako da smo više skupljali nego što smo brali. Sa ocem i bratom, Reska je uz voćnjak izgradio kuću koja izgleda kao ona iz „Snežane i sedam patuljaka“, poludrvena – polukamena, unutra smederevac, plinski šporet i krevet, napolju poljski WC a okolo samo voćnjaci, šume i poneka kuća. Ako vidiš na daljinu, možeš da ugledaš i toranj u Obrenovcu. Voda je sa izvora, struja na solarni panel a interneta nema. Osim kosilice ili traktora u daljini, nema artificijelnih zvukova, samo insekti, vetar i poneka dreka babe ili dede iz okolnih kuća. U Beogradu nekad ne stignem ni da ogladnim a već je ručak, a ovde se čovek lepo umori, naradi, nagleda pa onda sedne da jede.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. OKTOBRA. DIGITALNO IZDANJE DOSTUPNO NA NSTORE.RS. NA POKLON SVI ČITAOCI DOBIJAJU HIT MAGAZIN ISTORIJA
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
