„Prvi put u istoriji“: Nijedno tužilaštvo u ovom veku nije okrivilo aktuelnog ministra

Aktuelni ministar kulture Nikola Selaković prvi je aktuelni ministar u ovom veku koji je zvanično okrivljen u jednoj krivičnoj istrazi.

***

Kako god se završila ova partija Vučićevog „rizika“, može biti zabeleženo da je predsednik Srbije doveo sebe u apsurdnu situaciju.

Iako voli da prečesto koristi formulaciju „prvi put u novijoj istoriji“, baš sada, u ovom trenutku, kada zaista može istinito i pravilno da je upotrebi – on je se odriče.

Zapravo, Vučić je mogao da se pohvali da je jedino u vreme njegove vlasti tužilaštvo bilo toliko samostalno da povede istragu protiv najmanje jednog aktuelnog ministra, jer to se zaista u novijoj istoriji nije desilo. Umesto toga, pokrenuo je celokupnu državnu mašineriju da to spreči.

Jedini put kad je tužilaštvo u Srbiji vodilo istragu protiv aktuelnog ministra bilo je još 1993. godine, kada su uhapšeni ministri trgovine i industrije u vladi Radomana Božovića – Sava Vlajković i Velimir Mihajlović.

Optužili su ih da su zloupotrebljavajući službeni položaj uzeli „proviziju“ od 2.115.000 nemačkih maraka tako što su od čelnika preduzeća „Jugodrvo“ zahtevali da ponuđenu cenu nafte uvećaju za osam pfeniga po litru, a da razliku u ceni daju njima.

Policija je pronašla novac, a na televiziji su emitovani snimci tajnog skrovišta u voćnjaku u kome su ministri zakopavali iznuđene marke. Okružni sud u Beogradu ih je posle samo šest meseci osudio na po četiri godine zatvora uz nalog da vrate iznuđeni novac – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu. A sećamo se, valjda, kako je tada dinar devalvirao na dnevnom nivou.

Posle toga, gotovo nikad se nijedan policajac, a još ređe tužilac, nije usudio da pokrene istragu protiv aktuelnog ministra. Jedino su hapsili bivše. Pitanje je da li je bilo hapšenja saveznih i republičkih sekretara i pre toga, u vreme Titove Jugoslavije, jer internet ne beleži takve slučajeve.

KO JE UHAPŠEN POSLE 5. OKTOBRA?

Tako su posle 5. oktobra hapšeni bili ministar finansija Borislav Milačić i ministar saobraćaja Svetolik Kostadinović. Obojica su oslobođeni optužbi – Milačić da je novcem građana finansirao nabavku opreme za medijsku kuću pod kontrolom SPS-a, a Kostadinović da je uzeo novac sa računa Jugoslovenskih železnica da finansira otplatu kredita za stan. Oslobođena je i Živka Cica Knežević, sekretarka Vlade Srbije, koja je prvo bila osuđena, a zatim oslobođena za nezakonitu dodelu jednog stana.

U vreme DOS-a, nijedan tužilac niti policajac nije vodio istragu ili hapsio tadašnje ministre.

Nakon njih, u vreme kada je glavnu reč u vladi vodio DSS, uhapšena je bivša ministarka saobraćaja Marija Rašeta Vukosavljević, pod sumnjom u malverzacije u rekonstrukciji Aerodroma Beograd.

Od aktuelnih kadrova, u to vreme, istraga je vođena najdalje do pomoćnice ministra prosvete Emilije Stanković koja je bila optužena u aferi „Indeks“ gde je postojala sumnja u kupovinu diploma kragujevačkog Pravnog fakulteta.

Ni Marija Rašeta Vukosavljević ni Emilija Stanković nikada nisu osuđene za ono što im se stavljalo na teret.

Kasnije, u vreme kada je vodeću ulogu u vlasti imao DS, nije bilo istraga protiv bivših, a najveći slučaj privođenja nekog aktuelnog političara bilo je hapšenje tadašnjeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića pod sumnjom na nameštanje tendera za izgradnju i malverzacije sa građevinskim zemljištem.

Knežević je kasnije oslobođen optužbi, a onda je postao ministar u vladi Aleksandra Vučića.

HAPŠENJE TOKOM VUČIĆEVE VLASTI

Za vreme Vučićeve vladavine, hapšeno je najviše bivših ministara.

U tom periodu, iza rešetaka našli su se ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić, ministar poljoprivrede Saša Dragin, ministar za privatizaciju Predrag Bubalo i ministarka telekomunikacija Jasna Matić.

Dulić je uhapšen u slučaju izdavanja dozvola za optičke kablove kompaniji „Nuba invest“, Dragin je priveden pod sumnjom da je omogućio da određene firme od „Azotare“ kupuju đubrivo po povlašćenim cenama, Bubalo je priveden zbog privatizacije Luke Beograd, a Jasna Matić jer je bila osumnjičena da je kao direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) sklapala fiktivne ugovore i na taj način oštetila budžet.

Svi su oslobođeni.

Ali već kod slučaja Dulić mogle su da se vide naznake da u Vučićevoj „beskompromisnoj“ borbi protiv korupcije i te kako ima kompromisa. Zajedno sa Dulićem, u tom slučaju je osumnjičen bio i Zoran Drobnjak, tadašnji i sadašnji direktor Puteva Srbije, sa jednom malom razlikom – Dulić je bio uhapšen.

Kasnije je Drobnjak bio prvostepeno osuđen za slučaj na godinu dana zatvora, čak mu je izrečena i sudska zabrana obavljanja službene funkcije u periodu od tri godine, ali sa pozicije direktora Puteva Srbije nikada nije razrešen odlukom Vlade Srbije do današnjeg dana.

U jednom drugom slučaju, a to je onaj koji se odnosi na ATP Vojvodina, potpuno se pokazalo da je bilo zaštićenih. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije pokazao je jasno da je u tom slučaju oštećen bio investitor Ilija Dević. On je kupio skoro propalo preduzeće, zaposlio novih 200 radnika, izgradio novu autobusku stanicu, bez subvencija, pribavio sve potrebne dozvole, dok je grad Novi Sad imao obavezu da preusmeri saobraćaj na novu lokaciju, neposredno pored Železničke stanice u tom gradu. Iako je Dević ispunio sve obaveze, grad Novi Sad to nije učinio.

Novi Sad su u to vreme vodili Maja Gojković i Miloš Vučević, dok se u izveštajima spominjalo i ime Igora Mirovića. Ipak, istraga protiv njih nije vođena. Umesto toga, uhapšen je Dević, iako je ova privatizacija jedina bila od Evropske komisije označena kao slučaj u kojem je prevaren investitor, a ne država. Godinama kasnije, Dević je oslobođen optužbi.

U svakom slučaju, Vučić je nastavio i kasnije da najavljuje „najžešće borbe protiv korupcije“, ali njegov najveći ulov bio je Milorad Grčić, bivši direktor EPS-a. I to ne zbog poslovanja najvećeg državnog preduzeća koje je u vreme Grčića bilo na ivici kolapsa, a elektroenergetski sistem zemlje pred raspadom, već zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja dok je bio predsednik opštine Obrenovac.

„SVAKA KORUPTIVNA VLAST NAJVIŠE SE PLAŠI SAMOSTALNOG TUŽILAŠTVA“

Profesorka Bajović kaže za Nedeljnik da su sve vladajuće garniture od devedesetih naovamo nastojale da zadrže tužilaštvo pod kontrolom, znajući da im je samostalno i slobodno tužilaštvo najveća opasnost.

„Pa ko da bi u Miloševićevom periodu mogle da prođu piramidalne šeme Jugoskandik i Dafiment banke, ili šverc oružja, nafte, cigareta, da je tužilaštvo bilo slobodno i samostalno. Ili ko da su u vreme DOS-a mogle da prolaze sporne privatizacije, rasprodaja državne imovine ili uništenje domaće industrije da je tužilaštvo bilo slobodno i samostalno. Kao da bi danas mogli da prođu namešteni tenderi, kupovina glasova, kriminalne i korupcionaške afere da je tužilaštvo slobodno i samostalno. Dakle svaka koruptivna i kriminalna vlast najviše se plaši samostalnog i nezavisnog tužilaštva, a kako je kod nas izgleda svaka vlast takva, nije ni čudo što podređuje tužilaštvo sebi i zaštiti sopstvenog kriminala, umesto zaštiti javnog interesa“, rekla je Vanja Bajović za Nedeljnik.

Advokat Viktor Gostiljac kaže da u našim okolnostima rascep govori da je vlast izgubila potpunu kontrolu nad jednom organizacijom koja je u kapacitetu da krivično goni bilo koga.

„To je za političku elitu neprijatno saznanje. Oni su svoje aktivnosti preduzimali sa svešću o nedodirljivosti i zaštiti od strane prvog među njima i treba znati da ukoliko se ta zaštita ne obezbedi, onda se brod napušta i traži se novi zaštitnik. Prema tome, samostalnost tužilaštva je još uvek utopija, ali možda je ovo novi početak“, rekao je on.

I možda je početak nove partije “Rizika”. U onoj sa Šešeljem je izgubio 10 maraka, sada bi mogao da izgubi mnogo više. Iako je oba puta bio ubeđen u sopstvenu pobedu.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 11. DECEMBRA, NA SVIM KISOCIMA I NA NSTORE.RS