Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je danas da je centralna banka revidirala naniže projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu.
Nova projekcija iznosi 2,1 osto, što je više nego duplo niže nego na početku godine, kada je NBS projektovala rast od 4,5 odsto.
„tri puta smo menjali projekcije rasta BDP…“
Zbog kompleksnih globalnih okolnosti, NBS je, prema rečima guvernerke, morala više puta da koriguje svoje projekcije.
„Nikad nam nije bilo teže i nikad se češće nismo sastajali da dođemo do ovog izveštaja o inflaciji i tri puta smo menjali projekcije. Tako da, biće revizije rasta BDP-a… nerado, ali morali smo, poštujući realnost, da snizimo projekciju rasta za ovu godinu,“ izjavila je Tabaković.
NBS je zvanično snizila projekciju rasta BDP-a za tekuću, 2025. godinu, na 2,1%.
„Rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju bio je niži od očekivanog… Iako je nastavljen rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, sektor usluga se nije oporavio u meri u kojoj smo očekivali, a nastavljen je i pad aktivnosti u građevinarstvu,“ objasnila je guvernerka razloge iza revidiranja projekcije u novembru.
Za narednu, 2026. godinu, projekcija rasta BDP-a iznosi 3,5%, vođena domaćom tražnjom, dok se za 2027. godinu projektuje rast od oko 5%, podstaknut izvozom usluga zbog izložbe „Ekspo 2027“.
Kada je reč o inflaciji, Narodna banka Srbije očekuje da prosečna inflacija u tekućoj godini bude 3,9%, a za 2026. godinu predviđa prosek od 3,3%.
Rizici za prognoze: NIS, izvoz čelika i geopolitičke tenzije
Guvernerka je posebno naglasila da „rast protekcionizma i trgovinske politike vodećih svetskih ekonomija… predstavljaju najveći izvor neizvesnosti na globalnom nivou“ i imaju direktne posledice na Srbiju.
Kao konkretne rizike navela je sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) ali i to da bi Evropska unija, radi zaštite sopstvene proizvodnje, mogla da smanji kvote za uvoz čelika iz drugih zemalja, uključujući i Srbiju.
Ovi faktori, uz ostale globalne tenzije, mogli bi da dovedu do nižeg rasta od projektovanog, koji bi mogao biti bliži nivou od 3 procenta za 2026. godinu.
Dometi Uredbe o maržama
Nakon što se prethodnih meseci inflacija kretala oko gornje granice cilja (koji iznosi 4,5%), u septembru i oktobru došlo je do osetnog usporavanja na 2,9% i 2,8%.
Prema rečima guvernerke Jorgovanke Tabaković, ključni razlog za to je vladina mera ograničavanja marži.
„Najveći deo usporavanja inflacije rezultat je delovanja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe,“ izjavila je Tabaković. Ona je pojasnila da je to dovelo do pojeftinjenja 147 od ukupno 167 proizvoda iz „prehrambene komponente“ uredbe, što je snizilo međugodišnji rast cena hrane sa 7,8% u avgustu na oktobarskih 1,7%.
Guvernerka je dodala da bi do usporavanja verovatno došlo i bez te mere, mada sporijim tempom.
„O tome posebno svedoči bazna inflacija, koja je u oktobru usporila na 3,8%,“ navela je Tabaković.
Strane investicije, kurs i devizne rezerve
Na prezentaciji Izveštaja o inflaciji iznet je i podatak da je u prvih devet meseci, neto priliv SDI iznosio je 1,5 milijardi evra (bruto 2,5 milijardi).
Tabaković je rekla i da je, zaključno sa oktobrom, NBS neto kupila 355 miliona evra, a da su devizne rezerve dostigle 29,4 milijarde evra.
Istakla je i da je udeo zlata u rezervama dostigao oko 20%, sa preko 52 tone zlata, „što su najviši nivoi do sada.“
Tagovi
