Predlog predsednika Aleksandra Vučića da se osnuje novi fakultet u okviru Univerziteta u Beogradu, koji bi obuhvatio izdvojene humanističke nauke poput istorije, filozofije i andragogije, izazvao je dodatnu zabrinutost u akademskoj zajednici.
Sve češće isključivanje akademske zajednice iz odlučivanja o obrazovnoj politici dodatno produbljuje nepoverenje prema vlastima, a najava o reorganizaciji humanističkih nauka doživljava se kao politički motivisan akt.
Profesorka Nada Sekulić, predsednica sindikata Filozofskog fakulteta, govori za Nedeljnik o razlozima zbog kojih ovu ideju vidi kao direktan udar na univerzitetsku autonomiju.
“I sama ta ideja proistekla je jednostavno iz činjenice da predsednik Republike, odnosno Srpska napredna stranka, imaju svoje saveznike, i to po ko zna kakvim linijama, sa određenim ljudima koji su zapusleni na odeljenjima, kao što je odeljenje za istoriju i kao što je odeljenje za filozofiju.
Ona je sama po sebi ideja daljeg mrvljenja, razgradnja univerziteta, veoma problematična, ovde je dovedena do karikature, jer je motivisana isključivo činjenicom da vlast ima svoje poslušnike, ili političke istomišljenike, upravo na tim odeljenjima od kojih hoće da napravi novi fakultet”, objašnjava Sekulić.
Dodaje da bi takav potez zahtevao ozbiljnu reorganizaciju celog Filozofskog fakulteta, ali da motiv za tako nešto očigledno nije unapređenje visokog obrazovanja, već političko restrukturiranje univerziteta.
“Mi na vlasti imamo ljude koji nemaju svest uopšte o važnosti obrazovanja i kulture u državi. Ja, naravno, očekujem da će te kvote stići, ali sa zakašnjenjem i kao oblik opomene, da bi morali biti poslušni, da bi država obavljala svoje poslove na koje je obavezna zakona”, zaključuje Sekulić.
Tagovi
