Iako vlast i funkcioneri vlasti studente i građane koji protestuju nazivaju teroristima, oni to zapravo nisu, ali ono kako se režim ponaša u proteklim mesecima ispunjava više elemenata zbog kojih može da se podvede pod „državni terorizam“, izjavila je profesorka Fakulteta bezbednosti u Beogradu Svetlana Stanarević, piše N1.
Stanarević je na tribini o policijskoj brutalnosti koje je održana na Fakultetu političkih nauka u Beogradu rekla i da smo svedoci da bezbednosne kulture nema tamo gde bi najviše trebalo da je bude – u sektoru bezbednosti.
„Ovo jeste tema i za razmatranje i sa aspekta bezbedonosne kulture. Čini se da nje nema tamo gde treba da je bude najviše – u sektoru bezbednosti, ona tamo nestaje i nema je, a jača među građanstvom. Studenti su pokazali da kroz svoje radne grupe za bezbednost tokom protesta je kod njih se podizao stepen bezbednosne kulture, što je značajno. Jer kad institucije ne rade svoj posao, onda građani i ostatak društva preuzimaju na sebe tu ulogu, kako bi se kakav-takav red održao“, rekla je Stanarević.
Povodom policijske brutalnosti na protestima, ona podseća da je uloga policije u društvu – da očuva javni red i mir, da zaštiti sve građane, da zaštiti institucije, da se bori protiv kriminala.
„To je nešto najvažnije, a ima i čitav niz drugih nadležnosti i obaveza. Policija mora da poštuje određene principe, na prvom mestu – princip zakonitosti, ali i princip srazmernosti ili proporcionalnosti, zatim princip nediskriminacije i princip nužnosti. Ukoliko bilo koji od ovih principa nije ispunjen i nadležni organi se njih ne pridržavaju, znači da se nezakonito ponašaju u obavljanju tih poslova“, rekla je.
A nepridržavanje tih principa, dodaje, stvara određene tenzije.
„Situacije u kojima se građani osećaju nebezbedno, u kojima počinje da raste strah i nepoverenje u njih, a sve to nas vodi u raznim pravcima koje smo čuli da se spominju – ili u neki građanski rat, da će neko uvesti meru vanrednog stanja, da na sceni imamo neke situacije gde se neki akteri prozivaju teroristima, stranim plaćenicima…“, kaže.
Ko su teroristi?
Stanarević je naglasila da se tim terminima studenti nazivaju – potpuno neutemeljeno.
„Takav nametnuti diskurs je mene motivisao da krenem malo da istražim i vidim koliko je prisutno tih elemenata koji nas mogu uputiti na to da razmišljam da li ta represija ima elemete koji liče ili su najbliže tome da ih nazovemo i državnim terorizmom“, priča profesorka.
Prema njenim rečima, to je prilično neistražena tema jer je jako teško dokazati i doći do činjenice koja će vam poslužiti da možete da pirkažete to stanje u društvo. Ali, dodaje, sadašnji režim u Srbiji ima više elemenata koji mogu da potvrde da se radi o – državnom terorizmu.
„Ako imamo aktere koji sprovode nasilje ili prete njime, ako imamo one koji će u ime države da sprovode te neke aktivnosti, pri čemu one pored redovnih organa reda i mira uključuju i parapolicijske ili paravojne snage, to je još jedan uslov koji je prisutan a ispunjen je, koji pripada obeležjima državnog terorizma“, naglasila je Stanarević.
Još jedan element koji pokazuje da može da se kaže da je reč o državnom terorizmu je da se takvim nasiljem i represijom izaziva veliki strah.
„Ne samo kod onih koji su direktne žrtve takve represije, već se oni čine iz razloga da se taj strah prelije na šire grupe, na one koji se identifikuju sa žrtvama. Ono što čini jednu od karakteristika državnog terorizma je da takvom aktivnošću želite da promenite ponašanje kod ogređene ciljne grupe“, kazala je Stanarević.
„15. mart prelomni trenutak“
Ona smatra da je 15. mart i protest na Slaviji možda bio „prelomni trenutak“ kada se pokazao taj državni terorizam.
„Možda je 15. mart bila prelomna tačka i upotreba te naprave za koju nismo sigurno da je bio zvučni top, ali koja je izazvala veliki strah u to šta države institucije rade i ophode se prema mladima koji su hteli samo da predstave svoje nezadovoljstvo na mirnom protestu“, rekla je.
Prema njenim rečima, jačanjem represije režima, policija je izgubila svoju preventivnu ulogu koju bi trebalo da ima.
„Policija ima tu neku dvojaku ulogu – deluje preventivno i represivno. Sada te prevencije nema“, kazala je Stanarević i dodala da policija mora da dozvoli mirnim demonstrantima da protestuju.
Naglašava i da sada, kako eskalira situacija, može doći do pobune s druge strane.
„Gde i morate da sačuvate tu prisebnost, da ne reagujete na nasilje koje je prekomerno. Među nama ima onih koji nisu više spremni da protestuju mirno i biće teško da pokušamo da u narednim danima sačuvamo mir, da ljude oko nas koji burnije reaguju, da umirimo, da smirimo, da im objasnimo da samo na miran način možemo da uđemo u političku borbu, gde smo ostali čisti“, poručila je Stanarević.
Tagovi
