Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka (FPN) u Beogradu Dejan Pavlović ocenio je danas da bi lustracija u Srbiji mogla biti efektivna i lekovita, ali da taj instrument nije savršen i da bi pre eventualnog sprovođenja te mere bilo neophodno obezbediti širu društvenu podršku.
On je za agenciju Beta kazao da je lustracija „važna mera odbrane demokratije“ u situacijama kada redovni krivičnopravni i prekršajni postupci nisu delotvorni zbog nastupanja zastarelosti postupka ili nemogućnosti da se primene krivičnopravni standardi utvrđivanja pravne istine.
Upitan da li bi bilo delotvorno sprovesti lustraciju u Srbiji nakon eventualne promene vlasti imajući u vidu da je više od 700.000 ljudi učlanjeno u Srpsku naprednu stranku (SNS), Pavlović odgovara da pripadnost nekoj partiji nije razlog za lustriranje.
„Ne vidim nikakav značaj broja 700.000 koji se navodi kao broj članova SNS. Ne lustrira se neko zbog članstva u političkoj stranci u ovom slučaju, već zbog učešća u kršenju ljudskih prava i drugih nepočinstava poput korupcije, urušavanja institucija i slično. Mnogi koji bi bili proveravani verovatno nisu članovi stranaka već su policijski zapovednici, zaposleni u BIA i medijski moguli“, kazao je sagovornik agencije Beta.
LUSTRACIJA JE ADMINISTRATIVNI, NE SUDSKI POSTUPAK
Po njegovim rečima, nakon korenitih društvenih i političkih promena nužno je najpre organizovati javnu raspravu i obezbediti širu društvenu podršku za takvu intervenciju.
„Tokom takve rasprave iskristalisaće se određeni model, odnosno povući će se određene ‘crvene linije’ u smislu obuhvata lica koja bi bila procesuirana i eventualno sankcionisana. U nekim društvima se smatra da je svrha ostvarena samim utvrđivanjem istine i objavljivanjem tih podataka. Zbog pravne sigurnosti neophodno je unapred zakonom utvrditi obuhvat lica koja prolaze proveru, postupak, nadležnu komisiju, rokove, sankcije i pravne lekove“, rekao je Pavlović.
On naglašava da je lustracija po svojoj prirodi administrativni, a ne sudski postupak, te da zato standardi dokazivanja nisu strogi poput onih koje primenjuju sudovi.
Dodao je da zbog toga nema potrebe da postupci traju predugo, ali da je ključno ko su članovi „komisiji za utvrđivanju istine o kršenjima ljudskih prava i urušavanju institucija“.
„Važno je da to telo od desetak ljudi sačinjavaju osobe visokog autoriteta, čiji će osećaj za pravdu i pravičnost odgovarati ‘duhu vremena’ (…) U cilju podupiranja krhkih demokratskih institucija nekada je poželjno licima za koja se utvrdi da su kao javni funkcioneri učestvovali u kršenju ljudskih prava i urušavanju institucija na određeni period od 5, 10 ili 20 godina uskrati mogućnost imenovanja na određene funkcije i pasivno biračko pravo“ – da budu birana na funkcije, izjavio je Pavlović.
U ČEŠKOJ PROVERENO IZMEĐU 300 I 500 HILJADA GRAĐANA ZA 10 GODINA
Upitan o državama u kojima je lustracija dala dobre rezultate, profesor FPN ističe Češku i sistem koji je uspostavljen početkom devedesetih godina prošlog veka.
„Tokom 10 godina provereno je između 300.000 i 500.000 građana, a tri do pet odsto je oglašeno spornim i uskraćena im je mogućnost da zauzmu određene pozicije u državnoj upravi, najčešće zbog pripadnosti represivnom aparatu. Češki ustavni sud je proces lustracije smatrao preventivnom i privremenom merom u cilju zaštite demokratskog poretka i sprečavanja restauracije totalitarnog režima“, kazao je Pavlović.
Po njegovim rečima, sličan je bio proces i u Slovačkoj, Estoniji i Letoniji, mada su se propisi o lustraciji kraće primenjivali u tim državama.
Dodao je da se proces lustracije u Mađarskoj uglavnom bazirao na proveri, utvrđivanju istine i obnarodovanju spornog delovanja određenih funkcionera.
„Nije nužno dovodilo ni do ostavki nekih spornih građana, niti je postojala mera zabrana imenovanja na određene pozicije u državi i društvu. Slično je bilo i u poljskom modelu. Evropski sud za ljudska prava imao je razumevanja za ovakve tipove lustracije, pod uslovom da postoje određene garancije pravičnosti postupka i da nema drastičnih i drakonskih sankcija poput trajnog oduzimanja političkih prava“, izjavio je profesor.
IZOSTANAK LUSTRACIJE NAKON 5. OKTOBRA OMOGUĆIO SADAŠNJE ZAROBLJAVANJE DRŽAVE I DRUŠTVA
Na pitanje da li je izostanak lustracije nakon 5. oktobra 2000. godine u Srbiji bio greška, Pavlović odgovara potvrdno i dodaje da Demokratska opozicija (grupa stranaka DOS) nije imala snagu da sprovede taj proces.
„Po mom skromnom mišljenju, izostanak lustracije nakon 5. oktobra je omogućio sadašnje zarobljavanje države i društva od strane dobro organizovane interesne grupe koja ne preza ni od potpunog devastiranja institucija i teških kršenja ljudskih prava. S druge strane, treba priznati da je politička elita koja je preuzela vlast 2000. godine bila izuzetno fragmentisana i imala političke dugove prema službama bezbednosti i drugim centrima moći u zemlji i izvan nje“, zaključio je profesor FPN.
Na studentskom skupu „Šta znači pobeda?“ u subotu u Novom Sadu govornici su poručili da će Srbiji nakon promene vlasti biti neophodna lustracija i donošenje zakona o poreklu imovine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je zahtev za donošenje Zakona o lustraciji kao pokušaj studenata da sklone „svakog političkog protivnika kojeg ne mogu da pobede“.
Tagovi
