Imajući u vidu da godišnji promet akcijama na Beogradskoj berzi trenutno čini samo oko 0,03% BDP Srbije, povlačenje NIS-a sa listinga Beogradske berze najverovatnije bi pokrenulo potpuni krah akcionarstva kod nas, upozorava vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Dragan Stojković u analizi za mesečnik Biznis&Finansije.
Postavlja i pitanje da li bi unapred dogovorena prodaja, realizovana bez zaštite prava malih akcionara, bila prihvatljiva za SAD.
Promet akcijama NIS-a, kako ističe u analizi, zauzima veoma značajno učešće u ukupnom prometu akcijama.
Tokom 2023. godine promet akcijama NIS-a činio je više od 30% ukupno ostvarenog prometa akcijama i više od 75% prometa akcijama ostvarenog na najkvalitetnijem segmentu tržišta Beogradske berze.
Prošle godine, akcije NIS-a su učestvovale u ukupnom prometu akcijama sa nešto malo više od 20%, što je predstavljalo oko 50% prometa ostvarenog na listingu.
Imajući u vidu prikazane podatke, javlja se opravdani strah šta će se desiti ukoliko se iz nekog razloga ova kompanija povuče sa tržišta Beogradske berze, ukazao je Stojković u analizi.
Obaveza ponude za preuzimanje
Potencijalni kupac NIS-a preuzeo bi učešće ruskih kompanija u ovom preduzeću, a to su akcije koje poseduje Gasprom Njeft (44,85%) i akcije koje poseduje PJSC Intelligence (11,30%).
Međutim, prema važećim propisima u Srbiji potencijalni kupac je u obavezi da ponudi svim akcionarima iste uslove, odnosno da objavi ponudu za preuzimanje. Zakonom o tržištu kapitala je propisano da izdavalac vlasničkih hartija od vrednosti kojima se trguje na regulisanom tržištu mora obezbediti isti tretman za sve akcionare (čl. 95).
Podseća i da je Gasprom Njeft početkom 2011. godine, u skladu sa prethodno realizovanom kupovinom 51% akcija NIS-a, uputio ponudu za preuzimanje svim akcionarima po istim uslovima, osim državi koja je po dogovoru bila izuzeta. Tom prilikom Gasprom Njeft je povećao svoje učešće u ovoj kompaniji na 56,16%.
Ukoliko se u procesu sadašnje vlasničke transformacije NIS-a zakonski okvir bude poštovao, važno bi bilo razmotriti kako će manjinski akcionari reagovati na ovo preuzimanje.
kako će reagovati administracija SAD?
Pored toga, trebalo bi dodatno preispitati stav države da li je odluka da ostane u vlasničkoj strukturi NIS-a definitivna, savetuje Stojković.
„Imajući u vidu da Srbija na domaćem i međunarodnom tržištu intenzivno emituje razne vrste dužničkih hartija od vrednosti, prodaje prirodne resurse i parcele lokalnih samouprava, pri čemu apeluje i na javna preduzeća da na vreme plaćaju račune, možda ne bi začudilo da i država ipak proda svoj udeo u ovoj kompaniji (29,87%)“, ukazao je u analizi.
Uspešna realizacija ponude za preuzimanje NIS-a, u skladu sa zakonskim okvirom i interesom razvoja domaćeg tržišta kapitala, može biti i važan preduslov dobijanja pozitivnog mišljenja Kancelarije za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD.
Zato je veoma važno pitanje da li bi unapred dogovorena prodaja, realizovana bez zaštite prava malih akcionara, bila prihvatljiva za SAD? Svakako da eventualna promena menadžmenta kompanije može ukazivati da se ne radi o prijateljskom preuzimanju NIS-a, ali to ne mora biti dovoljan dokaz za SAD da se radi o potpunom isključivanju ruskog interesa iz poslovanja ove kompanije.
Negativni efekti nacionalizacije NIS-a na Beogradsku berzu i investitore
Na samom početku valjalo bi podsetiti se da je zbog sprovedene nacionalizacije preduzeća nakon Drugog svetskog rata, Beogradska berza prestala da postoji 1953. godine. Od tada, tržište akcija nije postojalo gotovo pola veka. Nakon ponovnog osnivanja Beogradske berze, prvi indeks, tadašnji BELEXfm, kreiran je tek 2004. godine.
Stoga bi trebalo razmisliti da li bi se nacionalizacijom NIS-a u potpunosti izgubilo odavno ugroženo i nedovoljno izgrađeno poverenje učesnika u ovu tržišnu instituciju. Berze predstavljaju standardizovane i veoma osetljive tržišne institucije koje imaju strogo regulisana pravila poslovanja i ne prepoznaju bilo kakve oblike „specijalnih operacija“.
Pritom, možda bi trebalo ozbiljnije razmisliti i o mogućim reakcijama velikih investitora koji ulažu i van tržišta Beogradske berze, naročito iz Kine. U septembru 2025. godine tokom zvanične posete predstavnika Srbije Kini, zatraženo je još investicija iz ove zemlje. Shodno tome, možda bi eventualna nacionalizacija NIS-a poslala veoma lošu poruku na Daleki istok, jer bi se verovatno javio opravdani strah da bi pod pritiskom SAD u nekom trenutku i kineske investicije mogle biti dovedene u pitanje, upozorio je Stojković u analizi za Biznis&Finansije.
Tagovi
