Nekadašnji trener Crvene zvezde u dva mandata, Vojvodine i brojnih klubova u Srbiji i inostranstvu, Milorad Kosanović preminuo je u Novom Sadu posle kraće bolesti u 75. godini života, piše Sport klub.
Rođen je 4. januara 1951. godine u Šidskim Banovcima, a počeo da igra fudbal u Borovu. Preselio se 1971. u Švedsku i sa Malmeom osvojio tri trofeja.
Život posvećen fudbalu
Životni i fudbalski put povezao ga je sa Novim Sadom, gde je najviše i voleo da provodi vreme. Igrao je pre dolaska u Vojvodinu za zrenjaninski Proleter, a karijeru završio 1983. u dresu novosadskih „kanarinaca“.
Trenersku karijeru počeo je kao pomoćnik u Novom Sadu, a onda u ulozi direktora kluba bio tvorac šampionske generacije Vojvodine 1989. godine.
Potom je bio i trener Vojvodine od 1992. do 1995, pa selektor Malte. Sledeća destinacija bila je najzvučnija, seo je na klupu Crvene zvezde.
Sa Crvenom zvedom bio je drugi u šampionatu 1997/98, a prvak te sezone je bio Obilić i Kosanović je često pričao kako mu je i zašto izmakao trofej.
Kosanovićev tim je na početku sezone 1998/99. eliminisao gruzijski Kolheti, ruski Rotor iz Volgograda i francuski Mec iz Kupa UEFA, a ispao je od Liona i jer je morao domaćin da bude u Bukureštu.
Crveno-beli su jeseni 1998. imali i slabije rezultate u prvenstvu, pa je Kosanović smenjen sa mesta šefa stručnog štaba.
Zlatno doba Milorada Kosanovića u Kini
Otišao je u Kinu i prvo preuzeo Vuhan, a zatim vodio Dalijen od 2000. do 2004. Postao je jedan od najtrofejnijih trenera tamošnjeg fudbala.
Bio je tri puta uzastopno šampion Kine (2000-2002), dva puta je trijumfovao u Super kupu Kine (2000. i 2002) i jednom u FA Kupu (2001). Vodio je Dalijen do finala Kupa pobednika kupova Azije 2001. i polufinala Lige šampiona Azije 2002. godine.
Kosanović je potom bio selektor mlade reprezentacije Srbije i Crne Gore od 2004. do 2005, kad je smenjen.
Vratio se u Crvenu zvezdu 2007. godine, tokom kvalifikacija za Ligu šampiona. Nije uspeo da je uvede u elitno takmičenje, posle bolnog dvomeča sa Rendžersom. Ekipa bez golgetera nije ni mogla bolje da prođe.
Zadržao se na klupi do poraza od Arisa u Solunu u Ligi UEFA (0:3), a posle kratkih pokušaja u Kini i Sloveniji (Olimpija) postao je najtraženiji trener u manjim superligaškim klubovima Srbije i mnogi su u njemu videli rešenje za šok terapije ili pravljenje sistema.
Sedeo je na klupama Novog Pazara, čačanskog Borca u dva mandata, Napretka iz Kruševca, Radnika, niškog Radničkog i lučanske Mladosti.
Tagovi
