Pregled nedelje: Šta Evrovizija govori o našem mestu u Evropi i zašto ne treba da budete kao Miha

Grdeličke ide

Dvadeset godina pošto se Srbija okrenula Zapadu i odlučno zagazila na evropski put, konačno smo – nije ironija, zaista konačno smo dobili put koji nas vodi na jug.

Srpske vlasti su znale da proslave završetak „Koridora 10“ uz svetkovinu, vatromet i goste iz okruženja, čak je dobrodošao bio i makedonski, pardon severnoamekdosnki, premijer Zaev, koji nije baš bio prvi pik srpskog vladajućeg establišmenta. Uostalom, to su nijanse, kada je reč o važnosti povezivanja ljudi i naroda na ovim prostorima.

Nije da se tom trasom do sada nije putovalo, ali sada će to biti mnogo brže i bezbednije. A i simbolika je važna stvar.

I sada kada smo dobili put koji spaja južnu Srbiju i Severnu Makedoniju, sada svi zajedno možemo na Zapad. A šta će biti sa Srbijom i Severnom Makedonijom kada svi odu, to je već drugo pitanje.

Najbolja vest sa Evrovizije

I dok su Vučić i Zaev otvarali auto-put kroz Grdeličku klisuru, u Tel Avivu se održavala mnogo „važnija“ borba koju su vodile njihove države.

Došao je još jedan Evrosong. I kao što biva sa tim Evrovizijama, najradosnija vest je da se festival završio.

Preživeli smo još jednu paradu šunda i kiča. Osim što nikome na toj evrovizijskoj planeti nije bilo jasno šta je to Severna Makedonija – i gde je zaboga južna?! – videli smo koliko su dve zemlje duhom daleko od Evrope. Misle da imaju veće šanse u Evropi, što se glasnije budu drali. Još ako to prati napaćen izraz lica, sa igrom na emociju koju niko ne razume, ut om bolje. Ali, ne ide to tako. Ni u politici, ni na Evrosongu…

Uostalom, o tome više ovde…

Ćiro, poslednji Srbin u Hrvatskoj

Ćiro Blažević nikada nije ostvario san da bude trener Crvene zvezde. Ćiro Blažević jeste ostvario svoj san da uleti u krevet Franje Tuđmana.

To je čuvana anegdota koju je više puta pričao. Da je predsednik Hrvatske imao grip i rasterivao sve oko sebe da ih ne zarazi, a Ćiro je navodno u skočio u krevet uz reči: „Hoću vašu gripu“.

Miloradu Pupovcu nije uskočio u krevet. Ali mu jeste uskočio u pomoć. Da podrži Srbina na evropskim izborima. Da „podrži i ove svoje“.

Od Pupovca nije ni grip dobio. Ali, izgleda da je baš Ćiro bio neophodan u ovoj akciji, jer se pokazalo da će biti zaražen istim „virusom“ kao i Pupovac. Dobio je umrlicu jer podržava četnike. (link).

Srećom, Ćiro je toliko puta pokazao da je otporan na političke viruse.

Pomozi Bože

Pošto je svratio na Sabor SPC da proćaska sa vladikama o rešenju kosovskog pitanja, Vučić je zakazao sastanak sa poslanicima u Skupštini. Deo opozicije koji ima pravo ulaska u Skupštinu se razmišlja da li da se vrati u klupe za ovu priliku.

Ko li će sve biti i šta će se sve pričati u Skupštini o Kosovu, tek sve upućuje da je ono što je Vučić zatekao u Patrijaršiji bio praznik demokratije u odnosu nao no što nas očekuje u parlamentu.

Krvave košulje 2.0

Posle saopštenja DS da je odbronik ove stranke u Knjaževcu pretučen – uz fotografije – lokalni naprednjaci su odgovorili suprotnom verzijom priče – uz fotografije.

Eto, neko je prebijen, a mi smo posle štrajka glađu dobili još jednu relativizovanu temu u javnosti.

Miha

Malo ko može sebi da priušti takav ispad, da ga policija drži dok on pokušava da se obračuna sa navijačem, policajcem ili ko ga je već u prolazu uvredio.

Kaži mu nešto, pa proveri koliko si jak. Takav je bio i kao igrač dok je producirao loknice po naslovnim stranama srpskih i italijanskih magazina, takav je i kao trener kada već nema dovoljno kose na glavi za produciranje.

Ali, ni dovoljno sedih vlasi, očigledno, da zna kada treba da spusti loptu. Jer, njemu se to može i „ide uz njega“.

Drugim rečima, volite Mihu, ali nikako ne pokušavajte ovo kod kuće.