Povratak u budućnost, ili šta nam je pre 143 godine poručio Viktor Igo: Kolumna Veljka Lalića

Vučić je odlično primetio da je Makron lider budućnosti, i samo je pitanje kako će da se postavi prema tome.

Makron je u Beogradu bio potpuno jasan, i oko EU, i oko Kosova… Samo što je sve rekao na civilizovan način.

To jeste budućnost u koju svi treba da se zagledamo. Ili da ponovo naučimo da razgovaramo.

Meni je ostalo u glavi kada nam je nastavnica biologije pre nekoliko nedelja pred odlazak dece na svetsku debatu o ekologiji skrenula pažnju da ih naučimo da se tamo debatuje, a ne svađa.

Odlična nastavnica primetila je da naša deca imaju problem u komunikaciji, a ja sam se pitao kako nam razgovaraju ostala deca ako su nam takvi vukovci…

Oni su ipak pametniji. I prilagodljiviji. Pa su razvalili na debati…

Ali kako mi da se naviknemo na ovu buku od koje se više ne čuju ni reči. Na primitivnu dreku kao u Jatagan-mali u kojoj je najvažnije s kim je spavala Bosa?

Problem je i u tome što možeš da se svađaš samo s nekim koga mnogo mrziš ili mnogo voliš.

I ja tu ne znam gde bih stavio naše političare…

I zato mi je bilo osveženje posmatrati Makrona. Videti kakva je to umešnost da ti masa Srba aplaudira dok pričaš o dve države, Srbiji i Kosovu.

U privatnoj firmi sve zavisi od rezultata, a u politici od obećanja! Pogledajte Zorana Đinđića koji je za dve i po godine vlasti podigao prosečne plate sa 1.841 dinar 2000. na 10.126 dinara početkom 2003, a penzije šest puta. I? Neposredno pred atentat imao je šest odsto glasova, od toga manje od tri odsto među penzionerima

Ili opozicija koja se peca ne shvatajući da nije ni mogla da se vidi s bilo kojim predsednikom prilikom državne posete.

Kakvo je onda naše mesto u Novoj Evropi Emanuela Makrona? I šta je njegova vizija?

Da li je to konačna globalizacija Starog kontinenta i amerikanizacija, od sporta do biznisa?

Pre sto godina kralj Aleksandar napravio je državu koju je zamislio kao Sjedinjene Balkanske Države, sa sve DC-jem u Beogradu.

Kad to nije prošlo, raspala se Jugoslavija, baš kao što će da se raspadne i EU ukoliko ne nastanu Sjedinjene Evropske Države.

Nije tu važno ime koliko model državnog uređenja. Šta je američki sistem upravljanja?

Država je – porez i pravosuđe! A sve ostalo je privatno. I zatvori, i zdravstvo, i vojna industrija, i penzijsko osiguranje, i centralna banka.

U kapitalističkom svetu pobeđuju kapitalisti. Simple as that.

I pošteno. Pošto u Mekinziju ili Majkrosoftu ne možete da napredujete ukoliko niste uspešni, dok u državnim firmama napredujete samo ukoliko ste poslušni.

Zar to već nismo videli sa komunizmom? Zar to nije ta obrnuta piramida koja je pojela generacije?

Vladajuća kasta jagnjećih brigada i sitnih lopova koji štipkaju pevaljke na račun firme, pošto su savladali jednu stvar: klimaju glavom na jedinom mestu gde treba da se klima glavom, ne vodeći ni najmanje računa o samopoštovanju.

Vlasnika Amazona ne zanima ko je na vlasti niti za koga mu direktor glasa, dok vlasnika državne firme samo to zanima.

Na kraju, to je i sama srž politike u etatističkim društvima. Kao i državnog kapitalizma.

U privatnoj firmi sve zavisi od rezultata, a u politici od obećanja!

Šta je uradio za dan i po posete Srbiji? Otvorio je francuski aerodrom, postigao dogovor o metrou koji će da grade Francuzi i potpisao ugovore koji će da dovedu francuske firme.

Pogledajte Zorana Ðinđića koji je za dve i po godine vlasti podigao prosečne plate sa 1.841 dinar 2000. na 10.126 dinara početkom 2003, a penzije šest puta.

I? Neposredno pred atentat imao je šest odsto glasova, od toga manje od tri odsto među penzionerima.

Deset godina kasnije Toma Nikolić je pobedio na jedinim izborima od uvođenja višestranačja na kojima se promenila vlast, ne računajući 5. oktobar koji je bio polurevolucija, obećanjem o sto milijardi evra ulaganja u kanal od Morave do Egejskog mora?!

U tome je problem našeg postkomunističkog doba. Mi i dalje verujemo u obećanja, dok Makron radi kao tehnomenadžer u interesu kapitala, odnosno građana koji plaćaju porez i njegovi su poslodavci.

Šta je uradio za dan i po posete Srbiji? Otvorio je francuski aerodrom, postigao dogovor o metrou koji će da grade Francuzi i potpisao ugovore koji će da dovedu francuske firme.

A šta smo mi uradili? Radovali se uspehu francuskih firmi i bili srećni što je pročitao govor na srpskom bolje nego čovek koji godinama pokušava da postane naš kralj.

Super! Za srpsko društvo ništa ne može biti korisnije od izlaska iz etatizma. Izlaska države iz medija, privrede, sporta…

A šta smo mi uradili? Radovali se uspehu francuskih firmi i bili srećni što je pročitao govor na srpskom bolje nego čovek koji godinama pokušava da postane naš kralj

Svođenja države na servis građana i čuvanje njihovih interesa kao vlasnika kapitala.

Tada će da prestane priča o lažnim diplomama, lažnim biznisima, propagandi, agresiji, lažnim granicama, mitovima, kriminalu…

Jer u svakoj privatnoj firmi, univerzitetu, banci ili medijskoj kući (privatnoj, naravno) jedino pitanje koje će da vam postave jeste:

Šta ste vi uradili u hemiji, biologiji, politici, nauci, novinarstvu, košarci…

Kad stignemo do toga, možda će nam biti bolje…

Ili kad posle 143 godine shvatimo reči Viktora Igoa, koji je 29. avgusta 1876. u francuskom parlamentu tražio da se pomogne Srbiji. Njegov govor smatra se prvim dokumentom evropske ideje.

Između ostalog, Igo je rekao:

„Vi zaboravljate da postoje ‘pitanja’. Kad ubiju čoveka, to je zločin, a kad ubijaju narod, to je ‘pitanje’. Svaka vlada ima svoje pitanje: Rusija ima Carigrad, Engleska Indiju, Francuska Prusku, Pruska Francusku. Mi odgovaramo: I čovečanstvo ima svoje pitanje, i evo tog pitanja koje je veće od Indije, Engleske i Rusije: to je pitanje deteta u utrobi majke. Zamenimo politička pitanja pitanjem čovečnosti. U tome leži budućnost.

Kažimo bez uvijanja, ma šta se radilo, budućnost će se zbiti. Njoj služi sve, pa čak i zločini. Strašne su to sluge. Ono što se događa u Srbiji pokazuje koliko su neophodne Sjedinjene Evropske Države. Neka umesto razjedinjenih vlada dođu ujedinjeni narodi. Dokrajčimo ubilačka carstva. Obuzdajmo fanatizme i despotizme. Skrhajmo mačeve koji služe praznoverju i dogme koje vitlaju sabljama. Neka prestanu ratovi, ubijanje, pokolji; neka dođe vreme slobodne misli, slobodne razmene; bratstvo. Zar je mir tako nedostižna stvar?“