U našoj redakciji nemamo water cooler, onaj uređaj koji, ako je verovati filmovima, postoji u svim američkim firmama i, ako je verovati hipohondrima, u svim čekaonicama u privatnim domovima zdravlja u Srbiji. Taj aparat za svežu vodu nije samo aparat za svežu vodu, već i sinonim za ćaskanje i razglabanje. Nepisano pravilo je da oko water coolera ne sme da bude teških tema i politike – dozvoljeno je pričati o sinoćnoj utakmici, o filmovima, muzici i, eto tek da se upiše, sitnom traču. Ali onom koji ne boli nikoga.
U firmi nemamo water cooler, ali samo zato što je čitava redakcija Nedeljnika jedan veliki aparat za svežu vodu; od kancelarije glavnog urednika i mitske table, preko centralnog lobija sa stolicama sposobnim za okretanje prema sagovorniku, do prostorije u kojoj su talentovana deca što traže da im se puste Arctic Monkeys i Clash i glasno negoduju kada im se umesto toga isporuči trep – svi imaju stavove o svemu i nesebično ih iznose.
CEO TEKST U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 20. APRILA ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
